PITAM SE JEDAN DAN ZAŠTO MI JE BOG DAO ŽIVOT…
I ONDA… BUM…
ODJEDNOM SHVATIM….
TO JE BILO ZBOG NAŠE LJUBAVI…LJUBAVI JEDNE I TO JAKO VRIJEDNE…
DA NEBI BILO TEBE MOJ BI SE ŽIVOT PRETVORIO U JEDNU RUŠEVINU… BEZ LJUBAVI,SRCA I ŽIVOTA….
SVE BI POSTALO BESMISLENO… NEBI IMALA RAZLOGA ZA ŽIVOT….
ALI SADA KADA MALO BOLJE RAZMISLIM…KADA SHVATIM ŠTO SMO SVE ZAJEDNO PROŠLE…
VOLJELA BIH DA ZAUVIJEK OSTANEMO ZAJEDNO… DA SVE DANE, SATI, MINUTE PA ĆAK I SEKUNDE PROVEDEMO ZAJEDNO…
DA SE NIKAD NE RASTANEMO…
NO GLEDAMO LI REALNO MOJI SNOVI SE NIKADA NEĆE OSTVARITI…
NO PRAZNO MJESTO U MOJEM SRCU ČEKA SAMO TEBE… DAN KADA ĆEMO SE RASTATI… ALI SAMO TIJELOM… DUŠE ĆE NAM ZAUVIJEK BITI SPOJENE…
LOVE YOU
Post je objavljen 08.03.2009. u 22:57 sati.