MIA JE OTKRILA...DEIN POVRATAK
Danas je za Silviu apsolutno dan D. Iz ormara je izvukla svoje najbolje krpice, ali uzalud. Nikako da se odlući što da odjene večeras. Naime, ona i Marko idu na spoj i ….ma znate kako je…nervozna je ko nikad prije. Ali, napokon je uspjela u svom naumu . Sinoć joj je Marko preko njene sestre poručio da je sve sređeno!
Mia je sve saznala i nema razloga da Silviu večeras peće savjest.
Odlučila je: bijela majica s nekakvim natpisima i jeans hlače do koljena, one uske koje je ukrala starijoj sestri. Ne valja pretjerivati na prvom dateu. Bilo bi stupidno da sad obuče minicu do pupka i nekakav t….ma bolje da ne pišem dalje!
Mia se je odlučila otkriti gdje je Dea nestala nakon što je pobjegla iz samostana. Ono anonimno pismo od sinoć ju je jako uznemerilo i tko zna na što je sve ta luda Dea spremna! No prvo će otići do Silvie i sve joj ispričati. Oko 18 h izjurila je iz stana i bez ikakve najave dolepršala da ulaznih vrata Silviine kuće.
Eh, da je znala što je tamo čeka.
''Čak bi se i Mia sredila za izlazak prije tebe. Ah, vi žene! Pa ne idemo na domjenak ili tako nešto. Idemo na Pirate.''
''Nemoj me non-stop uspoređivati s Miom. Ovo je samo naša večer. Ne treba nam ona.''
Mia nije mogla vjerovati svojim ušima. Prizor koji je ugledala i riječi koje je upravo čula…zamaglilo joj se sve pred očima. Silvia i Marko! Kako su mogli?!
''Pa…hm…znaš nju…Mia je smirena curka. Nju ništa ne može iznervirati.''
''A-ha…dobro onda…bitno je da ona zna.''
Mia je htjela doći do njih i golim ih rukama zadaviti, ali ne! Nije ona tako glupa. Pravit ću se da ništa ne znam, pomisli ona. A kad najmanje budu očekivali zadat ću im konačni udarac.
Okrenula se i krenula svojim putem…doma. Pred vratima stana ju je dočekalo još jedno iznenađenje. Je li to previše za nju i njene živce?!
Znate tko ju je dočekao na njenom kućnom pragu? Ni manje ni više nego Dea.
Odjevena cijela u crno, masne neoprane kose…kao pokisla vrba. Nimalo lijep prizor. Ali sada će barem Mia saznati je li ona žuta kuverta Deino djelo.
''Što ti radiš ovdje? Pred mojim stanom? Zar nemaš vlastitu sobicu u onom svom samostanu?''
''Ne budi drska!''
''Neću biti drska ako mi ti prestaneš slati anonimna pisma!''
''Koja pisma? Sad si još i umišljaš gluposti.''
''Reci mi zašto si došla.''
''Imam pravo posjetiti svoju najbolju prijateljicu.''
''Ja nisam tvoja najbolja prijateljica i ti to jako dobro znaš.''
''Ne laži! Znaš i sama da nakon što sam ja nestala iz tvog života nisi našla bolju! I molim te, budi tako dobra i gostoljubljiva i pozovi mi u stan. Tvoj stan.''
''Samo naprijed. Osječaj se kao da si kod kuće.''
''Divna si. Oduvijek si bila divna, Mia.''
''Da, znam. A sad mi reci kojeg vraga hoćeš! Oh, mama…ovo je Dea. Moja prijateljica iz vrtića. Sječaš je se?''
Miina mama je pogledala Deu onako…nekim čudnim pogledom…kao da je se boji…i ljubazno je pozdravila.
Došle su do Miine sobe i sjele na krevet. ''Što mi imaš za reći.''
''Želim ti reći da ti je ono pisamce sinoć ostavila Ivana. Ti vjerojatno znaš i zašto…ja pojma nemam. I želim….želim ti reći da si mi nedostajala svih ovih godina…i želim ti reći da je tvoja mama ubila moje roditelje…i želim da znaš da nije namjerno…sve je to bila nesreća….zbog koje ja nemam nikoga svoga.''
OSMI DIO…ŽUTA KUVERTA…SILVIA ZOVE…GDJE SE DEA SKRIVA?
''Dakle, jadna Deica je siroče. Ni mame ni tate nema. A baš me zanima tko je skrivio tu automobilsku nesreću. Kad su joj starci poginuli? Koliko vremena je prošlo?''
Ivana i Lea su sjedile na klupi posred rive i komentirale međusobno ono što je Mia ispričala Lei.
''Hm…ona sad ima 14 godina, a to ti se desilo prije…osam godina. Da, imala je samo šest. I onda ju je odgajala baka, ali…gdje je ona mogla nestati? Pa, nije joj baka valjda…pa, da…kod babe je! Moram to reći Mii.''
Ivani se nije svidjela ta ideja. ''Zašto joj to govorimo…nek se sama misli. Njen problem, ne naš!''
Lea se usprotivila: ''Hej, pa ne želim da jadna ženska živi u neznanju. Ne mrzim ja Miu kao neki!''
''Ali…ah…reci joj…kao da to nije mogla sama skužit?!''
''Ma, ona ti je i inače malo zbunjena osoba.''
Silvia je kod kuće dosadu ubijala svojim najnovijim blogom, ali u mislima je bila puno dalje od kompjutera.
Totalno je zaluđena Markom. Trebala bi ga nazvati. Da, to će učiniti! Neka nazove, pa što bude. Pronašla je njegov broj u imeniku i pritisnula tipku 'zovi'.
''Hallo? Silvia, što tebi treba da me zoveš ovako kasno?''
I što da mu ona sad kaže? Da se zacopala u njega? Da je luda za njim? Ne, nema ona muda za to.
''A , dosadno mi je, pa sam htjela malo porazgovarati s tobom. Smetam?''
''Ne smetaš, ali…mislim da znam zašto me zoveš.''
''Znaš? A zašto? Ajde, reci.''
''To je tako očito. Zaljubljena si u mene kao i svaka druga curka u školi. Jesam u pravu, jel' da?''
A što sad, Silvia? Nešto moraš reć.
''Pa…dobro si ti to rekao. I sad se praviš da si nevinašce i da i dalje obožavaš Miu. A što je sa mnom? Kao da me nema, jel'?''
''Ma, ne…ja to nisam rekao, ali, Silvia, zvala si me s moba…ide ti lova…na mene.''
''E, Pa što? I to je znači to? Kao da se ništa nije dogodilo? Ja neću više muljati Miu, mora znat s kakvom svinjom ima posla!''
''Ne moraš joj ti ništa govorit. Ja joj mogu sve objasnit. Ti si mi sad na prvom mjestu.''
Čuje li Silvia dobro ili joj se samo čini?
''Misliš da sam ti ja kao one droljice…da ću ja bit s tobom dok ti za oko ne zapne neka druga?''
''A ja mislio da ti mene poznaješ!''
''I ja…i mislila sam da nikad ne bi izdao moju priju, a tvoju curu. Mia mora saznati, ok?''
''Ok! Idemo sutra na piće? Ja stvarno bih.''
''Tek kada Mii sve objasniš. Onda je OK.''
''Ok je Ok! Vidimo se sutra…i nemoj mi reć da sam ja kriv što više nemaš love na računu.''
Mia je u totalnoj depri. Upravo ju je nazvao Marko i rekao da sutra moraju porazgovarati. A svi mi dobro znamo što znači ''moramo porazgovarati''.
I ne bi sve bilo tako crno da…netko je pozvonio. Mia je sama doma, a tako joj se neda ustajati s kauča. Otvorila je vrata i-
''Tko je tamo? Marko jesi li ti? O, ne…Dea? Dea?''
Pred vratima nikoga. Samo mrak i neugodna tišina. Nešto se micalo iza stabla…neka sjena. Da, sigurno je Dea. Sad me još i uhodi, pomisli Mia.
''Dea, nije ti baš neka baza…najbolje bi bilo da ti sad lijepo odeš. Ej, što je ovo?''
Podignula je žutu kuvertu s poda i ušla u kuću.
Kako originalno! Kao u onim šugavim hororčićima. Pa, hajde da vidimo što piše.
Hmmm…jako zanimljivo. Ovo nije Dea. Ona nikako ne bi mogla znati.
JADNA IVANA MI JE SVE REKLA. NE MOGU VJEROVATI DA CURE MOGU BITI TAKO DRSKE! SEE YA!
Mia je duboko udahnula i zatim sjela da se malo smiri. Ovo joj nije trebalo prije spavanja.
* * *
''Silvia…gotova si! Nema ti spasa.''
''Mooolim? O čemu ti to?''
''Nazvao je Marko dok si bila na wc-u. I rekao je da je sve riješeno.''
''Ajme, a ja mislila da ćeš me udavit kako si počela govorit…gotova si…i tak to. Dakle, rekao joj je za nas. Mia je napokon saznala.''
''Sad će tebe Mia sredit. Ne trebam te ja davit.''
Jooj, kako ja groznu sistericu imam!
''Nisam joj ja kriva što ju je Marko otkanta…oh, napokon sam ja na boljem položaju od nje!''
...al neću još dugo...svi su muški svinje!!!
