Tamo gde je sve po mom

Neki dan sam upotrebila knjigu kao štit. To je ono kada na javnom mestu izvadiš knjigu iz torbe i pažljivo je čitaš. To znači da te ne interesuje spoljašnji svet i da ne želiš komunikaciju sa istim. Mesto događanja je čekaonica. Vreme događanja između 08-o9 h. Knjiga je "Zagrcnut" od Čaka Palahnjuka, koju nikako da privedem kraju a treba da je vratim. Žena koja pokušava da probije moj štit je uporna. Vrpoljim se na tvrdoj bolničkoj klupi. Kultura me jebe u glavu jer ne mogu potpuno da je ignorišem, ona mi kaže da treba da ostavim knjigu i pričam sa polupoznatom ženom. Priča glasno. To me još više odbija. Povremeno klimnem glavom i kažem neku reč. Odbijaju me njeni zubi. Pomereni sa mesta. Razmišljam zašto ne ode zubaru? Ljudi koji vole da pričaju treba da imaju lepe zube. Kada zaćuti, nastavim da čitam. "Drkanje", "orgazam" "odvikavanje od sexa" i ostali slični pojmovi često se pojavljuju u ovoj knjizi. Skupljam stranice da ne može da zaviri. Zagledam se u svoje zelene nokte.
Pogrešan izbor boje za ranojutarnju posetu čekaonici.
Pitam se dal' ja njoj izgledam isto čudno?