| lipanj, 2011 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
Travanj 2013 (4)
Kolovoz 2012 (1)
Srpanj 2012 (1)
Travanj 2012 (2)
Veljača 2012 (1)
Lipanj 2011 (4)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
- Kaočine moje velo misto
Urednik:
M. Kulušić
Kaočine
22324 Drinovci
Republika Hrvatska
E-mail:
pozdrav.iz.kaocina@gmail.com
Linkovi
Kaočine, Šibensko-Kniniska, Croatia
Welcome to Kaočine Google Map
Popis tvrtki Kaočine
Najpopularnija imena i prezimena u Kaočinama kraj Drniša - DANAS
Štampa
Slobodna Dalmacija
Jutarnji list
Večernji list
Novi tjednik
Globus
- ŠTOPER
Čikola me inspirira,
Tiho šumi, u srce me dira.
Teci krška moja ljepotice,
Sve do Krke, do svoje sekice.
Ti u Krku, ona će u more,
Slušaj ovo moj čestiti rode.
Upita me tad Čikola moja:
"Koja j' tebi omiljena boja?"
to je boja meštra sa mora,
to je boja našega Hajduka,
i kad umrem ja bi za njeg druka.
Od Kotala, do Cigića grede,
Lipotica opet pita mene.
Koliko je Anta za Hajduk igralo,
Bi li meni ti odgovor dao?
Tri golmana, tri su Anta,
Svaki dobro lopte vata.
Ante Jurić, golman stari,
Za Hajduka srcem brani.
Kad Beara biži iz Hajduka,
Ante Vulić tad je dres navuka.
Treći golman Ante Sirkoviću,
Dobar golman, ali nema sriću.
A u polju Ante Žaja,
Ljudi moji britva prava.
Još je igra Ante Ivkoviću,
Pozdrav tebi sivi sokoliću.
Zar ću ovog zaboravit tića,
Legendarnog Antu Žanetića.
Za Dinamo on prozbori,
Kontra zvizde Hajdučki se bori.
To je reka u kriva vrimena,
Pogan pajdo polomi mu rebra.
Sad je prilaz s Placa do Poljuda,
Ante Miše igrao je svuda.
A sad doša Ante Rukavina
Drago mi je šta za Hajduk igra.
Odgovor je moj vama potpuni,
Žuborite, nikom se ne žuri.
Sa Promine puše jaka bura,
Miljevčana brate ima svuda!
Oni nose svoje slavne gene,
Tako čvrsto ko naše kamenje.
Ili tvrdo ko naša litica,
Poznaju se Miljevačka dica.
Takav jedan za Šibenik igra,
Ante Kulušić, moram kazat svima.
Stopostotnih Miljevačkih gena,
Prid njime je sad karijera.
Nema treme Miljevačka stina,
A još kad bi za Hajduk zaigra.
Znam ja njega, neće odstupiti,
Veliki štoper on će bili biti.
Obraduje Ante roditelje,
Dres kockasti, znam da čeka tebe.
Did je Stipe odoru nosija,
Tvoj ga ćaća Mirko nasljedija,
Na braniku domovine svoje,
Ti u športu igraj šta mo'š bolje!
Pozdrav!!!
Ante Kulušić - Godina
MOLIMO SE
Puno je suza vidila
Gospina slika stara
srce i duša ona je crkve
Utjeha na zemlji siromaha.
Ona je priča,
čovikova nada
Sritnih i nesritnih,
Ona vlada.
Vrati se, čoviče Gospi
Tu pripada opstojnost tvoja,
Prid Njeno lice i reci:
"Evo me utjeho moja!"
Zlato i krunica na ruci,
Rupčići izvezeni stoje.
Isus u Njenom naručju,
Ljudi pred Njome mole.
Raduj se i Ti Marijo
Vojvotkinjo svojim pukom,
Ode na našem Visovcu,
pruži im ruku.
Biti svoj
Nostalgija me obori
Nakupi se puno toga
Čežnja me teško pada
Vratit ću se jednog dana
Ta je želja zacrtana.
Teško brime na leđima
Plamen u mom srcu gori
Svetog Duha ja doživim
Pred Njim stanem, te se molim.
Sva divljenja i ljepote
Ove moje zemlje drage
Postade kotač snage
Koja čuva moje tajne.
Pročitano sve još nije
Skrivene su želje davne
Svi odoše bez pozdrava
Ne znajući, badava je.
Kako bez tebe
Nek uspava malo vrime
Nađimo se kao prije.
Kad bi oto moglo biti
Što je bilo, davno nije.
Ne tuguj Zagoro moja
Evo ti tvoga sina
U zagrljaju drače i smrike
Na ognjištu moga dida.
Kamen se bori snagom
Na užarenu suncu vrućem.
Bura ga hladi nemilo
Evo me Zagoro kod kuće.
Duša se otvara moja
Hodam putem ditinjstva svoga.
Da li ću sresti nekoga ovdje
Ima li živoga roda moga.
Tužnoj te gledati Zagoro
Kako izdišeš i veneš.
Nema plača i igre dice
A kako ću obrisati
suze sa tebe.
Šaljem ti pozdrav Zagoro
Brišem ti suze sa lica.
Molitva neka se moja usliši
Neka se rađaju u tebi dica.
Sunce ti grije tilo
Bura ti tena daje.
U zagrljaju Krke ti si
Promine i Svilaje.
Ostade tvoje ime
Otrglo od zaborava.
A kolikoj kršna Zagora
Poznatih ljudi dala.
Ljuti kamen i smrika
Snagu iz tebe usiše.
Napuštena nećeš ostati Zagoro
Moje najlipše cviće.
Sritan onaj tko se tebi vraća
Napaja ga snaga škrtog krša.
Oj Zagoro tiha patnjo moja
Otpjevana, ti si moja duša?
LUBAV ĆE VAS STIĆI
Još i danas
istim žarom teče
bratska ljubav što je
kod nas bila.
U ditinstvo
vraćaju me misli
stoji stolac
kraj našeg kamina.
Često mi je
govorila majka
u srcu mi
stoje njene riči.
Ponosim se
na vas dico moja
volite se,
Božja ljubav će vas stići.
Blagoslovni
nek vam budu trudi
da u vašoj kući
bude Boga.
Neka i rič sine
neka moja
pored srca
stane barem koja.
Kućo moja
Prilazim kući svojoj
Crni se sumrak hvata.
Hodam prljavih cipela,
Dvorište puno blata.
Magle se prozori od kuće,
Rukom kvaku hvatam.
Otvaram vrata od sobe,
Gdje sam nekada spava.
Sjena obuzda sobu
Od koštele pune hlada.
Spustila svoje grane
Do mog kućnog praga.
Kupe se misli moje
U sobi di sam spava.
Kao izgubljeno dijete
Tuge nevolje i jada.
Bude me sićanja moja
Mislima mladosti davne.
Nesta plaća dice
I žena što su rađale.
Ne čujem Čikolu više
Što drobi kamen od drage.
Davno su izgubljeni snovi
I zabave drage.
Vrati se ćaća
Mate mi pričala
kad si oša
Tada sam bija
u kolinki mali.
Dida me čuva,
učio hodati
A tko bi drugi,
ja njegov sam unuk mali.
Put te odvede
za koru kruva
Torbom u ruci,
nešto stvari.
Slikom mojom
i moje matere.
Da ti bude lakše
kad radiš.
Dolaze pisma,
mater ih čita.
Tvoje su suze
na pismu stale.
Majci je teško
i ona plače.
A dida promatra
sve sa strane.
Vrati se ćaća
kuća se ruši,
A zemlju nam
nema nitko radit.
Did je pri kraju,
majka ne može
Ja ne mogu
još sam mali.
Ćaćina rađa
Ujutro prije svitanja
ćaća je prvi ustaja.
Konje za kar zataka
i pravac priko vlaka.
Prije odlaska u polje,
pogleda vrime kakvo je.
Za doručak nešto pojede
i onda na rađu krene.
U polje se išlo raditi,
komad kruva u skašeli.
S bukarom vina,
ako'j ga bilo…
Radilo se do Zdrave Marije
Al' se tilo pridavalo nije.
Pocrnuto lice,
puno na njem bora.
Kupa se u znoju
i nema odmora.
Došao bi kući,
nije mu do priče.
Sija kraj špakera
blizu svoje dice.
Popija bi tada
čašu cilog vina.
Za stolom mu sidi
cila familija.
Hrana je u loncu
ćaća ide isti.
Svojom familijom
kraj stola će sisti.
Život je težak
seljaka sa sela.
Raditi se mora,
druge ti nema.
Nediljom i blagdanom
spavalo se duže.
Ustajanje bilo oko 10. ure.
U 11 sati počela bi misa.
Crkva je puna,
za sve nema mista.
Posli mise uvik se je znalo,
Otić u gostionu i popiti malo.
Tamo se je igralo
na šije i karte
Znaloj biti beštime,
a i svađe,
Ništa više nije
što je bilo prije.
Gostiona kod Tone
odavno ne radi.
Mladi u kafiću,
umrli su stari.
Bolje bi mi bilo
Bolje bi mi bilo
Da te vidija nisam
Što mi sada vride
napisana pisma?
Kad sam u postelji
Rukama te tražim
Diram ladni kušin
Misto tvojih vlasi
Di su tople noći
Zaljubljeni dani
Nježno tvoje tilo
I poljubci dragi
Otišlo je vrime
Prijateljim starim
Zaboravu lipi
nepovratni dani
Didovino, ja te nedam!
Svoju zemlju neću dati,
Neka na njoj smrika raste.
Kad bi i to učinija
Onda ne bi to ja bija.
Na njoj ja sam žito čupa,
Gona konje, pluge drža.
Ona mi je kao mate,
Šta bi bez nje ja bi umra.
Kada dođem ja do krča,
Moj želudac sav proključa.
Od radosti i veselja
Uvati me radit želja.
U njoj vidim mate svoju,
Brata, sestru i svog ćaću.
Kad san bija dite malo
Sidili smo tu u ladu.
Sićam se i dida moga,
Sa ćaćom je ziđa laze,
Stavljali su na zid drače
Ovce po njoj da ne gaze.
I bajama bilo'j puno,
Čobani ih mlatit znali.
Pitali bi ćaću moga:
"Možemo li?" - Ko' van brani!
I na kraju dođu kupci,
Oće uzet zemlje moje.
Daju kuna kolko oćeš,
Oće mene da pokore.
Pravit će se tu tereni,
Od tenisa i od golfa,
Briga te je – moć ćeš radit,
Bit će plaća za te dobra!
Neću prodat didovinu,
Proklet će me mrtvi moji.
S mukom su je kupovali,
Neka ona tamo stoji!
Niko neće uživati
Trude mojih pradidova,
U Amerike di su išli,
Di se novac zarađiva.
Miljevčani moji dragi,
Zemlju uvik možeš radit,
Uskopat je i posadit.
Ako prodaš nije tvoje,
Doć će drugi – GOTOVO JE!
Sitite se škrte zemlje,
Roda svoga Miljevačkog
I ponosnih njenih ljudi
Šta opstaše na ljutu kamenu,
Koji gori na vrilom zvizdanu.
Raja svoga Krke lijepe,
I Čikole prelijepe,
Visovca i franjevaca,
Dičnih naših Miljevaca!
Šta bi mi bez zemlje svoje,
Ako prodaš nije tvoje!
Tilo imaš, dušu nemaš,
Iz njedara izvađenu..
Zraka života
Sanjivo jutro,
slavuj me budi,
Dolazi proliće,
a sunce na škuri.
Stala je kiša,
na ruži rosa,
Sa srebrnim kapljama
igranje kosa.
Čikola tutnji
iz korita svoga,
Čuje se buka
do mog prozora.
Igraju ptice
kolo na nebu,
Jedna na drugu
ko da se deru.
Okolo cviće
po živici raste,
Na žici od struje
pivaju laste.
Na panju mačak
sidi i gleda,
Umiva lice,
polako drijema.
Lipo je vrime
na misu se mora,
U daljini jeka
crkvenih zvona.
Danas je Uskrs
i puno svita,
U našoj crkvi
molitva cvita!
Miljevački težak
Trajao je život,
Oko njega mriža.
Težaka sa sela,
Motika i njiva.
Ni kiša, ni sunce,
Ni ružna vrimena.
Prkosi on tome,
Ništa mu ne smeta.
Pocrnu mu lice,
Od umora i znoja.
Žuljevi na ruci,
Lice puno bora.
Miljevački težak,
Kao tvrda stina,
S crvenom kapom,
Suskom punog vina.
Kod komina sidi,
Kao glava kuće,
A njegova čeljad
Poštuju mu trude.
Njegova pisma
Uši probija,
Osamdeset proša,
Dugo mi živija!
Navijeke dide moj
Pokrila ti brada lice,
Bili zubi iz nje vire.
Obrve ti do očiju,
Ko u starog mačka vire.
Kalvarije mnoge proša,
Smrskana je tebi kože.
U ruci ti drhće čaša,
Ti si dide pavi dasa.
Kraj kamina, di obiva,
Na suniji susak vina.
Puši lulu, lipo mu je,
Kroz prozorčić dim se čuje.
Na leđima kaban nosiš,
Kapa ti na sidoj kosi.
U bilim si čarapama,
S opancima na nogama.
Naočale on ne nosi,
Ni novine on ne čita.
Osamdeset davno proša,
Pisma mu je za to kriva.
Kud god poša uvik piva,
Ravno mu je sve do Knina.
Maloj stvari veseli se,
To ga drži, i moli se.
Ujutro kad ustaje,
Žmulj rakije on popije.
Dvi, tri smokve on pojide,
Do marende nema zime.
Deset sati, marenda je,
A na stolu kiselina,
Sa purom je pomišana,
Za mog dida prava hrana.
A za ručak malo mrsa,
Još i prisnoga kupusa,
Jedna boca crnog vina,
Valjala bi doktorima.
To je recept od mog dida,
Za dug život svim mladima.
Da navike priokrenu,
Jer, nestat ćemo u jednom trenu.
Ostao si voljen
(posvećeno pok.
fra Nediljku Jukiću)
Još uvik u mislima mojim
Sve me sića, pred očima stojiš.
Tamna soba puna tvojih stvari
A tvoj habit iza vrata stoji.
Tvoja djela o Tebi govore
Ostao si voljen ovom kraju.
Nagradu ćeš primiti od Boga
Tvoje misto čeka te u Raju.
Dan i danas riči su u meni
Pričaju ih seljani u selu.
Dobri ljudi bit će nagrađeni
Kada dođu gore uzvišenu.
Budimo dobri i volimo Boga
Jer nas sudba slična čeka.
Ove riči što ih pišem
Neka budu makar nada neka.
Branko Šarac