žapci, vrapci, tigrovi, komarci... i ljudovi

29.08.2014.


Nikad se nismo ljubili, baš kao da smo davno sklopili tajni pakt o neprilaženju i nenapadanju. Uz pokoji ovlaš dodir, toliko smo se kroz život i(zi)gnorirali, i tako rijetko ukrštali svoje krvne puteve, da sam postajala sve iritantniji primjerak otrovnice nad otrovnicima, i čista meta, u koju su mnogi (ob)ljubljeni znali odapinjati strelice svoje ljubomore i zavisti... ma, kako tebe neće... a e, nisu ludi da se otruju... znaju i oni di će... hmm, da... znaju, znaju...

Al' život ti je bratac sačulatac... danas sve, sutra ništa... i nikad ne reci nikad...
I tko li će sad znati, gdje nam nestadoše oni stari, pitomi i bezazleni, i s kojeg planeta (po)padoše ovi novi, opaki i povampireni... ma, ne bi reć' da su se na ljute ljudove ugledali. Nije isključeno, da su se, u toj bespoštednoj borbi za opstanak, skompali i sa samim đavlom, ili ipak pravim pravcatim tigrom, al' da su se brzinom svijetlosti razmnožili, i tako brojčano nadmoćni, agresivno krenuli u napad na tog i takvog ljuda... e, o tome sam i slušala i čitala... do ove godine...

A onda me je krenulo... prvo lako pa polako, posve nevino i bezazleno... ma, šta je londra kontra Splita grada... a koja li me sad londra spopala, kad drugo mi je na pameti... ma, šta je par uboda kontra moje Flocete... kad, rusak je u pripravnosti, a Malo misto čeka, da zamijeni Velo...

I zamijenila su se mista, jesu, ali ne po planu... kompromisom života i smrti, otišlo se tek s malo većom torbom i velikom tugom, a rusak je, na pol spakiran, ostao doma... tako to zna otići, znam... sve nestaje, sve prohodi, i sve se preživi... i sve mogu... i sve moram, da i neću... ali, da se s Tinom mojom više neću čuti, i da nećemo popiti još koju kavu... ne mogu nikako... ne mogu još... sve se još čini kao ružan san... a bila je još tako mlada za umiranje... tako lijepa... toliko još djeci potrebna... o sudbo kleta... i što osta' Zemlji do li žalovanja, dok Nebo se anđeoskim pjevom raduje... ne diraj moju ljubav...



Klapa Šufit – Ne diraj moju ljubav

... a Život nas i opet prizemljuje... i sve sam i ništa... danas jesam, sutra nisam...

I tako... danas je, dok je... život, mislim... pa se nastavio u suncu i moru... šetanjem, kupanjem, ali i bockanjem... i u Malom me (pro)našli, pa nadoknađuju sve puste godine... priredili mi vatreno krštenje, ne bi da mi plava krv u žilama teče... organizirali kurbin pir samo takav... banket napravili bez pitanja, pa... gori-doli, gori-doli, po sto puta gori-doli... bože tebe nisam ni čula, ni vidila, ni osjetila, kad ono... učas mi od tijela dar-mar napravili, pa je l' se taknem samo, to još stoput žešće svrbi... ma, iz kože van da iskočim, al' ne ide, pa ja udri po sodi bikarboni, da se sve (iz)bikarbon(ir)alo... bilo je i opet k'o u ono nesritno kerumovo vrime, samo što ovaj put nije bilo ni snijegova ni labudova, već se kamena tako (za)bijelila, da je sve škripalo i klizalo pod njenim nogama od puste sode... a trebala sam samo našu mecu poslušati, pa se u kadu punu sode uvaliti... i danima iz nje ne izlaziti... hmm, da... možda sam i trebala...

Al' ni to nije sve... stare rane još nisu ni zacijelile, a životinjska drama je dobila i treći čin. Dolaskom kući i uprizorenjem groblja, opet me horda zatekla iza kantuna. Sva sreća (u nesreći), pa sam obukla duge gaće (ma, o hlačama se radi, mada znam da znate), k tome još i ljuta na svoj bedasti izbor, jer, glupačo jedna, zar ne vidiš da je vruće, i da se znojiš. Tko je mog'o i sanjati, da je to još mila majka prema onom što me čeka. Kada sam ih, ne misleći i ne znajući, "oslobodila" iz vaze sa starim cvijećem, pa kad su nahrupili van... o maj gad, horda me je u trenu "pojela"... šta bi bilo drugačijim odabirom garderobe, bolje da i ne mislim, jer ovako su mi samo gležnjeve izbo(cka)li... hmm, da, uz sve ono od ranije, samo još i gležnjeve...


... komarci, tigrovi, vampiri...

... komarci složni k'o Jehovini svjedoci, pronose koronu iz Arabije...

I sve u svemu, soda je odigrala značajnu ulogu (doista djeluje), ali, imala sam ja i repelent (insekticid), kojeg sam, na lanjskom tečaju aromaterapije sama spravljala... ma, idu vam mene te "škole" i "školice" otkad sam u penziji, jer, sve mi paše osim mirovanja... a kako se i on pokazao učinkovitim (ugodno hladi i smanjuje svrbež), nije ga zgorega imati u kućnoj apoteci.

... u boj, u boj, za život svoj...

Konac, kažu, djelo krasi, pa za kraj drame o insektima-ubicama, svim potencijalnim "pacijentima" poklanjam recept, po kojem se efikasan insekticid, uz malo pribavljenih preparata, lako može smućkati u kućnoj radinosti.
Za bočicu (sa špricom) od 30 ml, trebate:

1. na dno uliti malo alkohola ili kvasine (alkoholne ili jabučne)
2. doliti destiliranu ili običnu vodu
3. ukapati 20-ak kapi eteričnog ulja (insect off) po izboru: lavanda, eukaliptus, limun, čajevac... u mome je 10 kapi lavande i 10 čajevca...
4. djelujte... i sretno vam bilo kiss...

P.S. Još samo kratka i istinita pričica o ljudu i ljudovima, koja me potakla, da upotrijebim baš te i takve izraze:
Zakačili se roditelji oko nečega, za priču posve nebitnoga, pa rič po rič, i eto ti svađe... malodobni sinčić samo šutke sluša, pa će najedamput: Ako tebi ovi ovde ljud ne odgovara, i ja ću poć s njin, da znaš...


<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.