mršava kučka...i to je sve...

Došlo je njegovo veličanstvo.
Došao je The Petak.
Dan koji jednostavno svi obožavaju.
Dan na koji se ne možemo naljutiti.
Dan u kojem se desi i najgora stvar na svijetu, ne zamjeramo mu.
Zaslužio je da se njegovo ime piše velikim slovom.

Što se tiče dijete, ne vagam se.
Ne želim se vagat što duže.
Tako da mi bude iznenađenje.

Ponovno sam počela vježbati. Ali baš onako jako.
I svaki dan se nekako veselim vježbanju, i mislim da je to i više nego pohvalno :)

Što se tiče depresije..Pa hm..I dalje je tu, samo što to ne pokazujem.
Ne želim da drugi pate zbog mene. Neka budu sretni.
Zašto bi ja nekome nabacivala brige..? Kad ima dovoljno svojih.
A i kome da se to u školi povjerim??
Ionako već znate situaciju.

Jedino sam sretna što je proljeće tu. Što je zatoplilo.
I što će sada vrijeme jako brzo prolaziti...
Obožavam proljeće..
Osjećam se tako ispunjeno i svježe.
I onako proljetni vjetar u kosi..Ma predivno.
I naravno leptiri u zraku i oni u trbuhu naravno.
Prekrasna kombinacija.

I ima još jedna stvar.
Ljudi su mi počeli govorit da sam oslabila.
Danas sam imala kratke rukave i svi su mi rekli da mi se
jako vide kosti na ramenima i ono ispod vrata.
Mislim uvijek su mi se vidjele dosta, ali sada baš onako jako..
To mi je tako super.

I znate šta mi je još super.
Kad se ujutro dignem onako stravično gladna..I tako si izgledan tanašno.
Prvi puta si ujutro izgledam tanašno.

Toliko dugo sam The Anna ali prvi puta mi se događa da se ovako osjećam.
Ne znam?
Ima li neko objašnjenje?

I LOVE MALIBU...




Pusa
la_ vaga

P.S. Nadam se da am uspjela ovaj post učiniti ne deprimiranim.
Iako je depra u punom jeku..šmuc šmuc :-(

Nije me bilo neko vrijeme. Nisam imala vremena, a i kad bih uhvatila malo vremena..jednostavno odgađam pisanje na blogu.
Nije da vas ne volim. Nego jednostavno eto tako.
Nakon silnih dana mjeseci, godina..i ja sam posustala. Ne znam što mi je.
Navečer počinjem jesti. Ali više ne. Nije da se bediram.
To je samo prolazna faza. Nisam posustala onako opasno više od pola godine, MA VIŠE.
Korizma je tu..ne znam koliko vjerujete u Boga. Ali ja dosta. I odričem se dosta toga.
Novogodišnje odluke gotovo i ne donosim jer ih se ne pridžavam. Ali ako prekršim u Korizmi onda
se bojim da se Bog ljuti na mene. Ipak je Bog veličanstven i njemu ne mogu muljat :)

I da...
U životu inače i nije tako loše.
Još uvijek patim od teže depresije, ali recimo da se pokušavam izvući.
Nije da mi strašno ide..ali..Polako. Nije baš tako lako izvući se iz toga.
Inače, odlučila sam da me boli briga za druge.
Jednostavno radim ono što volim i što me čini sretnom.
Drugi me stvarno ne zanimaju.
Život je jedan.

I da..
počela sam sa svojom prastarom dijetom. Mislim da sam emotivno vezana uz nju.
Ona mi je prva, jedna i jedina.

doručak: topla voda s limunom
ručak: activia ILI neko voće
užina: eventualno čaj

+prije i poslije svakog jela jako puno tekućine
općenito puno vodurine
Možda vam je ova dijeta bezveze. Ali šta ja mogu.


I da.
Mrzim ljude koji mi ne pročitaju post i napišu mi komentar.
Pročitaju od onog ispred i onda nešto slično napišu: nemoj se bedirat!itd
Blog sam otvorila da pomažem drugima i da drugi pomažu meni.
Ne želim se natjecati u broju komentara.



Ovaj post je predosadan.
Znam.

pusa..
la_vaga