kalmin kutak

Sjecam se tog trena i plavog tramvaja i njegovih vratiju i pogleda. Zaljubila sam se.

Mislila sam da me prevarilo srce i sva sretna prihvatila da je otisao 3000km daleko. Bio mi je prijatelj i kolega i nisam se valjda u njega mogla zaljubit, mislila sam. Nadala sam se da ce me daljina ohladit al on se vratio.

Bojala sam se to priznat sebi i to priznat njemu. Onda me doskocio sa monologom o tome kako sam se zaljubila. Mukte sam slusala i to mi je odzvanjalo a on nije docekao ni slijedece jutro da me vidi i da pricamo. I dani su prolazili i sada je vec 3 godine..ljubav.

Nije usta zatvarao i moje ime su uskoro svi znali, svi su zeljeli dati mi ruku i ogrebati se za moje vrijeme a meni je bilo dovoljno da njega vidim.

Dosao je i jutros u moje dvoriste i taj tren sam se morala spustit. Pred tjedan dana okurazio se i rekao "zaljubio sam se"..