Kupovanje vrećica
|
Grozim se kupovanja vrećica u dućanu. To mi je najmrskijih 20 lipa. Kao da su mi 200 izbili iz novčanika. Recikliranje, vrijeme raspada plastike, i tako dalje. Ali ceker redovito zaboravim doma pa uvijek pokušavam sve potrpati po džepovima i rukama pa se mučim noseći to nespretno do doma, sve mi ispada, nemam slobodnu ruku za otključati vrata, ali sve je bolje od kupovanja vrećice. Curu često izludim s tim, tak da ako baš hoće, tih 20 lipa mora ona platiti. Kolko ja njoj idem na živce s tim kompliciranjem, tolko i ja nju u tom trenu prezirem jer je kupila tu vrećicu. Nedam i nedam. Princip je princip. No, nekim čudom princip je manje čvrst ako su vrećice besplatne. Iz nekog razloga te mi nisu toliko mrske. Licemjerno? Ne, objasnio sam curi. Recimo ako kupim kanticu farbe postoji mogućnost da će se ničim izazvana otvoriti i razliti. Moram uzeti vrećicu da bih spasio prirodu. Neki dan je cura kod mene ugledala vrećicu iz Mullera. Onu malu. I istu takvu iz DM-a. Pogledala me upitno i unaprijed osuđujuće. - Nije tako kako izgleda - rekao sam - imam valjano objašnjenje. Kupio sam šampon u Mulleru i britvice u DM-u. - Koje nisi mogao u džepu nositi? - Ne, jer sam bio u kratkim hlačama, i onda mi se stalno klatari u ovom džepu sa strane, baš je frustrirajuće. - Da? Frustrirajuće, kažeš? Mislila sam da se isplati frustrirati za 20 lipa. A rekla bih da su ove iz DM-a bar 35 lipa. Pognuo sam glavu. - Okej. To mi je za knjige, vidiš da je taman veličine, kad šaljem poštom zamotam u vrećicu da se ne smoči, znaš kak u kaslićima uvijek pokisnu računi, zamisli da kupiš knjigu i dođe ti polumokra, razlivenih slova... - Ne šalješ li zato u onim kuvertama s mjehurićima? Poanta i je da su nepropusne. - Da, ali u pošti dave da se ne lijepi kuverta nego klama jer moraju moći provjeriti je li zbilja tiskanica ili ima još nešto osim knjige. I onda samo zaklamaju, a tako može proći kiša unutra. - Aha, a zašto onda ne uzmeš one besplatne prozirne za voće? - A pa ne mogu im slati u Dioninim vrećicama, kak će to izgledati. Mora bit malo stila. - A Muller i DM su baš jaki stil... za 35 lipa. Krv si mi popio neki dan u Dioni jer sam htjela uzeti onu veliku za 30 lipa. - Da, ali ovo mi onda ide u troškove shippinga. To ću otpisati. - Šta ćeš otpisati? - Pa tih 35 lipa za shipping. - Kome? - Kako kome? Sebi valjda. Ili poreznoj. - Od čeg ćeš otpisati? - Kako od čeg? Pa od... - Jel uopće ti otpisuješ ili porezna? - Pa... hm... ne, ne otpisujem zapravo, nego odbijam, to je odbitak, da! - Odbitak od čega? - Pa od... od, od prireza. Ne, prihoda... aha, rashod! To otpisujem u rashod! - Priznaj da ne znaš što je rashod. - Neću. - Sutra idem u Lidl, kupit ću si sladoled i onu frost vrećicu s izolacijom za 8 kn. I ne želim čuti ni riječ! |
