Jučer sam bio trčati po Maksimiru. Planirao sam lagano protrčkarati koji kilometar, tek tolko. Ovako nešto:
Al onda se u jednom trenutku 100 m ispred mene našla dugorepa crvenokosa joggerica lakog koraka i u trenu me hipnotizirala. Bilo je nešto magično kak joj se taj rep mlatario po leđima, ko da elegantan trk nije bio dovoljan (nešto u stilu Krune Jurčića - kad doskačeš na prednji dio stopala). Morao sam za njom. Bio sam neznatno brži tako da sam je sporo dostizao. No taman kad sam joj se približio toliko da je mogu pomirisat (Dove - kokos i med), ona iznenada skrene preko mostića. Nisam imao druge nego nastaviti ravno - ispalo bi ko da je pratim. A tolki psiho da pratim ženske po šumi ipak nisam. Onda sam morao napraviti krug oko Trećeg jezera da bih je susreo kod Mogile. Ali nije išla u tom pravcu, nego očito prema sjeveru. Pojačao sam tempo i krenuo prema sjeveroistoku putem kojim bi se mogla vraćati. Ali sudbina mi jadna - na pola puta osjetim kokos u zraku - presjekla je do Švicarske kuće!! Šprintam oko Petog jezera da bih stigao do Vidikovca prije nje, ali - vraga - otamo je vidim prek puta Drugog jezera - ide do zoološkog. Ja brzo do onih penjalica, radim zgibove - tud mora proći na povratku - zgibovi će je impresionirat. Ali kurac - spazim je kak se ipak vraća preko dječjeg igrališa - htio sam potrčati preko livade da joj presječem put... ali nije mi dala doktorica iz hitne - taman me spajala na infuziju nakon druge reanimacije.
Nije bitno, u tekicu pišem: polumaraton istrčan.
|