Jedna od omiljenih uredskih zanimacija dok razgovaram (uživo ili na telefon) mi je premetanje spajalica po rukama. Imam potrebu svaku spajalicu koja bespomoćno leži na stolu izvijati-savijati sve dok žica iz koje je napravljena ne postigne što ravniji oblik. Ili bar dok ne prestane nalikovati na spajalicu.
Mislim da se radi o nekakvom podsvijesnom nagonu da izbavim spajalice iz sadašnjeg monotonog života i dam im drugu šansu, novi život. Nekad završe i kao kvazi-kreacije.
A nekad ispadne i idealan poklon kolegici za dan žena, kaj ne...