Zgodna maloljetnica i kenjanje u letu
|
Post treći dan za redom. A nisam gladan! Ahahaha! Koje fore valjam, odličan sam si! Još malo pa ću s „Dragi Dnevniče“ započinjati postove. Jučer sam s autom išao na posao. Inače sam odlučio generalno ići pješke, no padala je kiša, nije mi se jeo kakao s keksima (više sam bio za kroasane s vanilijom i voćni jogurt), ni čokolino (čija je dovoljna količina u pitanju ovih dana)... i zakaj da pokisnem... idem ja autom. No dok ja dođem do auta (ulica nam raskopana pa je sparkiran u susjednoj), dok se okrenem, krenem prema dućanu, odmjerim zgodnu maloljetnicu (iz nešto niže perspektive nego inače), dok dođem do dućana, tamo se sparkam...pa nakon dućana otparkiram, dođem do firme... kako je već bilo prošlo 8, parkirati je malo teže; dva parkirališta popunjena, sparkam se u sporednoj ulici ne pretjerano zadovoljan... i opet imam za hodati do firme... na kraju mi je do posla trebalo 5 minuta dulje nego pješke. I još imam brigu više na pameti (pa se nakon ručka preparkiram). Ne isplati se nikako. A novce ni ne brojim. Pješke mi treba 30 minuta u idealnoj varijanti. Sve preko toga točno je onoliko koliko sam dulje (od uobičajene 3-4 minute) tramvaj čekao. Prošli tjedan mi je bio prvi kao vlasniku motornog vozila (jel se može motor-kotač reći za auto ili je to samo za motore rezervirano?) pa sam si 3 puta dopustio komfor odlaska njime na posao. Ako krenem rano, do pol 8, isplati mi se, 15 minuta mi treba i parking je još slobodan. I polako mi već ide na živce ta vožnja po gradu; kreni, u drugu, 3 sekunde nakon koči, stani, kreni, u drugu, stani, kreni, stani, kreni, stani. * * * * U nedjelju i ponedjeljak sam petljajući se oko auta stao u drek. Kažu sreća. Prije bih obično rekao, jebena sreća; staneš u drek ili te pokenja ptica. Baš si sretan. No, mislim da ipak ima tu nečega. Zagovornik sam teorije ravnoteže. Sve je u ravnoteži; za svaku dozu nesreće, čeka te protudoza sreće. i obrnuto. Nekad se to dozira po malo, a nekad te opali odjednom pa si miran. E, pa tako sam ja stajući na drek iskoristio svoju nesreću i onda imao sreću na vrijeme skužiti da mi auto klizi prema onom napred sparkiranom (prtljah s frendom po ventilaciji, a zaboravio na kočnice)... stao sam na valjda centimetar. A deda taman ubaci u rikverc i krene... Zato je bolje nesreće ispucati na stajanje u drek i prekrasne galebe koji vole kenjati u letu. |
