srijeda, 15.11.2006.

Jako sam ljuta

Ey bok ljudi! Sorryte kaj me nije tak dugo bilo... Nisam imala vremena pisati post jer sam imala puno obaveza i bila sam jako umorna... Iz fizike sam dobila 3,4 I 5! Jako sam nezadovoljna... Inače, ja i Tihana smo gotove s koreografijom i ja nemam ama baš nikakvog pojma o čemu da pišem... Ne bi smjela pretjerivati o Evanescence... Vidim da ste se potrudili iskomentirati moj blog. Jako lijepo od vas... E, ja ću vam se sad samo požaliti na naš današnji svijet. Ovak, danas nije bilo učitelja iz fizike i cijeli se sat događala svađa između dečkiju i cura i mogu vam reć, meni je kao predsjednici razreda i curi jednostavno puko film! Genijalci od dečkiju iz mog razreda su se mojoj prijateljici Mariji još pod povijesti nekaj počeli RUGATI što ja smatram vrlo ružnim. Onda na fizici su se išli SVAĐAT s njom i glumit da su oni SVI PROTIV NAS cura. To je bilo vrlo oholo i još su nas nazvali TUŽIBABAMA i sve su cure bile krive što je netko napravio glupost, za to je saznala raska i onda im doma došla pismena opomena. Pa, mislim, stvarno. I tada kad je meni puko film, ja sam se počela iz sveg glasa DERATI da to nije moguće. Ja sam rekla ISTINU. Pa, dobro, pa kaj oni ne mogu jednostavno skužit da se ponašaju ko, pardon, GORE od dvije godine starih razmaženih DERIŠTA i da je nama toga dosta?! A kaj je još gore, onda su se išli ispričavat Mariji na što je ona, moram priznati, dosta burno i loše reagirala, ali je ipak bila u pravu. Ona je rekla da ona njih nikad nije tužila, da ih je sve uvijek kad bi se nešt dogodilo branila, a oni su njoj sve tak grdo govorili, mater joj kleli i zadirkivali je i sad se oni njoj ispričavaju?! Pa, da, najlakše je nekome priči i reći da ti je žao. A i ona i ja i oni vrlo dobro znamo da oni neće prestati i da će se to ponoviti još x puta! Mene su oni jako iznervirali pogotovo zato jer je Marija morala ispustiti suze da bi oni konačno nas shvatili za ozbiljno! Pošto je meni njih fakat dosta i pošto su oni danas pretjerali, ovo će u petak biti na satu razrednika, to je zagarantirano! Ne, neću sad ja više šutjet, uživali su u svemu u čemu mi nismo, sad neka upoznaju našu patnju i naš gnjev! Oni su, samo da vas informiram, nas također zlostavljali na način da su nas, da tako kažem, "dirali" na nekim nezgodnim mjestima, što je nama, naravno, smetalo, no njima to očito nije ništa značilo, pa čak ni to da sam JA upravo zbog tih njihovih problema sa hormonima imala 4 tjedana nogu u gipsu. Pa, kaj si oni umišljaju kaj su?! Bogovi, pa da mogu radit kaj ih je volja?! Ma, nemoj! Dakle, ja sam trenutačno jako ljuta ne samo na njih nego i na sve koji su poput njih, stoga ja sad definitivno nisam za zafrkanciju. Eh, ja vam inače volm iznositi svoja mišljenja o svojim, a kadkad i tuđim problermima, pa se ovo moglo očekivati. Uglavnom, moja je poruka dečima: LIŠITE SE MENE I MOJIH PRIJATELJICA JER ĆETE LOŠE PROĆI! Dakle, to je sve za danas od mene, izborite se za sebe i komentirajte mi post!
Bok!!!!

četvrtak, 02.11.2006.

Bok svima!

Pozz!!! Evo mene! Ja sam vam inače jako umorna... Danas sam ujutro išla u grad u šoping, kupila sam si jednu cool maslinasto-zelenkastu jaknu i jedan par fora tamnosmeđih čizmica. Kasnije sam došla doma, pojela pizzu koju smo uzeli na putu doma u restoranu "Zvonimir" mjlac!!), nismo ni pospremili sve kaj smo kupili (svi smo išli, mama, tata, moje dvije sestre i ja, kad smo mi hodali gradom bila je to seoba naroda!!), a već smo se išli spremat za rezati "zelje" na polju(ja vam inače živim na selu, ak se dosad nije skužilo!), tak da sam vam ja gotova! Ali nisam ja pozabila kaj sam ja vama obećala prošli put! Evo spremila sam vam jednu temu, inspiraciju sam dobila na satu hrvatskoga (učiteljica ja odlučila napraviti jedan plakat o djetinstvo, pošto je listopad bio mjesec djece,a mi smo vam nešto i govorili o nesretnim djetinstvima), napisala sam ga u obliku sastavka, obavezno iskomentirajte!

Sreća i žalost

Pa, moram reći da život nije uvijek zabavan. Može biti vrlo uzbudljiv i zanimljiv, ali nema te osobe koja se ni jednom u cijelom životu nije osjećala jadno, nesretno. To je činjenica koju nitko ne može ni neće zaobići. Svatko ima trenutaka u kojima je jako sretan. Samo što ih neki imaju više, a neki manje. Ljepše djetinjstvo i život imaju, naravno, oni s više takvih trenutaka. No, žalosno je što mnogi ljudi ne uživaju u svemu tome što imaju, već žele više, više i više, ne misleći na one kojima nije tako lijepo. Ne misleći na žalost, tugu i nepravdu koju ti ljudi doživljavaju svaki dan. Ta djeca, ti ljudi, o tome ja danas želim govoriti. Ja sam sretna, vrlo sretna, jer imam dobre roditelje, puno prijatelja i pristojan život i to shvaćam i prihvaćam, ali me žalosti to što neki ljudi, uglavnom vrlo bogati, imaju tako malo srce i ne žele izdvojiti ni malo novaca za te ljude. Ja ne razumijem kako ih nimalo ne dira nekakva slika na kojoj je barem malo iskazana žalost i nesreća tih ljudi, kao na primjer: najtužnija slika na svijetu, na kojoj jedno dijete leži izgladnjelo i iscrpljeno na zemlji dok iza njega stoji lešinar. Mene i sama ova rečenica zgražava. A mogu primijetiti i to da pola tih “bogataša“ najvjerojatnije ni ne zna za tu fotografiju. Puno je takvih ljudi, ali ima i onih koji žele i hoće pomoći. Samo što većina tih ljudi nemaju potrebnih sredstava za to. Ovaj je svijet pun sreće i nesreće, a mi, ljudi, smo osuđeni da živimo u sranju(oprostite na izrazu) koje smo sami napravili.
Evo, to vam je to od mene, pozz i komentirajte!!!!!!

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.