Ovaj vikend bila mi je prva godišnjica braka (ne samo meni već i mom mužu). Mjesecima unaprijed smo razmišljali kako ćemo ju proslaviti. Odlučili smo otići u Zg (u našem malom gradu i nema nekog sadržaja) pa ubiti dan. Skoro da nismo otišli, posvađali smo se jer je prasac večer prije otišao na „jednu“ pivu s kumom, pa se vratio u 2 ujutro pijan ko guzica i nije se mogao ni ustat ujutro. Bili smo na ručku u meksičkom restoranu. To je bila moja želja. Hrana je bila ukusna, obilne porcije samo smo dugo čekali jer je bila gužva, a i nisu baš jeftini. Poslije smo otišli u kino. Dobni prosjek onih koji idu u kino popodne je 10-15 godina, pa smo malo podigli taj prosjek. Taj dan su mi najviše uljepšale nove cipele. Šetali smo Importanneom, i trudila sam se suzdržati od bilo kakvog špoinga, al nisam mogla. Ove sezone nosi se smeđa boja i sve je bilo u smeđem, a ja obožavam smeđu boju i slinila sam pred svakim izlogom. Htjela sam i cipele i torbicu i ovo i ono. Nije da mi išta treba, ali jednostavno, moram nešto kupiti. Jel vam se dogodi da imate osjećaj da će te se razboliti ako ništa ne kupite? E, tako sam se ja osjećala, pa nije bilo smisla da se više mučim. Odlučila sam se za cipele jer mi one „najviše trebaju“. Onda je mužić počeo kukat kak i njemu sve treba (sere, ne treba mu ništa). Htio je zimske cipela, a cipele ni manje ni više 1000kn. Rek'o, dragi o'ladi! Bila sam darežljiva, pa je dobio jedne gaće. Pošto nam je bila godišnjica, i sexali smo se taj dan.
|
