Ponekad mi se događaju stvari koje su stavrno vredne da podelim sa širom masom ali kako su oko mene većinom ljudi faksovci ja to zaboravim. Mnogo njih ne poznaje mene dobro a još više njih ne poznaje ljude sa kojima se ja družim i onda neke priče padnu u vodu jer bi morao ljude pripremati na ono o čemu ću da pričam. Da ih upoznam sa izgledom i karakterom ljudi, opišem gde se to zbilo i sve, bla bla, onda mi se to ne da, odustanem od pričanja i ispada kao da se nikad ništa nije ni dogodilo. Danas mi se dogodilo nešto zanimljivo pa ću to da podelim.

Sve kreće u utorak 22.02.2011, šteta što nije 2022, bile bi same dvojke...U utorak mi se javio drug Villy. Sve to bilo ok da je on mene nazvao na mobitel, međutim on je samnom pričao preko msn-a. Ovo napominjem iz razloga što je Villy odbio da obnovi verziju mesendžera (update) i nije ga bilo na msn-u jako dugo. Koristi facebook za kontakt ili telefon, kućni telefon on voli, voli kućni telefon, on koristi... Ali izgleda otkad su facebook i msn postali kompatibilni Villy se nekim čudom može javiti i preko facebooka meni na msn...Dosta o (ne)društveno-cyber novotarijama, nastavljamo. Paralelno sa njim javila se i drugarica Bigićka. Villy je želeo da mu kupim kartu za Lepu Brenu, koncert će biti u Osijeku 26.3 i to VIP želi. Drugarica Bigićka je zadužena za transfer novca na relaciji Vukovar-Osijek, mada mislim da je drug Villy prvo nju zamolio da kupi ali verujem da je ona složila neku zbunjenu žensku facu pa je onda Villy angažirao koga drugog nego mene, druga Johnny kojeg poznaje još od drugog svetskog rata. Ok, hajd šta ćeš, moraš pomoći čoveku. Karte se mogu nabaviti u Vukovaru ali Villy je želeo da bude siguran da on ne dobije neki lažnjak, uostalom karta iz Osijeka ima neki svoj pedigre zar ne?

Mislim kao:
Pero: Gde si ti kupio kartu?
Branko: U Bošnjacima.
Pero: Gde, u? (Zbunjeno i podrugljivo)
Branko: U Bošnjacima, u kafiću kod Mileta, a ti?
Pero: Pa ja sam svoju uzeo u Osijeku, odma u štampariji, ono..(ponosno)

E o tome ja pričam. I tako sam ja narode krenuo u crusade of VIP card for beautiful Brena! Prvo sam se našao sa drugaricom Bigić u 9:38 u slastičarnoj u Stucu. Trebao sam doći u 9:30 tačno ali uvek kasnim pa što ne i danas? Ulazim u slastu a scena ko iz mafijaških filmova o primopredaji. Bigićka sama u čitavoj slasti, čak je i čistačica u špajzu dok na radiju svira neka nenametljiva jutarnja muzika. Nakon što smo razmenili "ćao" (onako na Italijanski) odma smo prešli na posao. Jel tu lova? Ona je otkovčala svoju torbicu mobitela i pružila mi 300kuna, 3 apoena od po 100kn, novi, neoznačeni i različitih serijskih brojeva. Stavio sam ih u džep, u to se pojavila teta iz špajza sa sumnjivim pogledom. Predložio sam da odemo odmah iz lokala. Tako je i bilo.

Kako nikad ne idem u takve kupovine a da se prije dobro ne informišem, saznao sam gde se mogu kupiti karte. Jedna od lokacija bio je i disko klub OKS u samom stucu. Odma iz slaste zapiči smo galopom do OKS-a, ali džabe lupaš nano sve je zaključano moje srce nije džaba ti kapije...Zaključano! Taj lokal radi samo od predveče do rano ujutro, to je možda i jedni razlog zašto nosi titulu diska.

Ništa, crusade se nastavlja prema Tufni. Otpratiću Bigićku do faksa usput. Banemo u Tufnu, unutra kaubojska atmosfera. Dva bauštelca za šankom, jedan standardno viši od drugog. Oba se okrenuše na zvuk vrata, višlji je gledao preko glave nižeg, dok je onim oblačićima iznad njihovih glava pisalo (WTF i to na ćirilici). Konobar je baš kao u filmovima u momentu našeg ulaska laštio čašu. Dobar dan, dobar dan, imate li vi karte za Lepu Brenu? U tom momentu se i konobaru pojavio oblačić sa WTF iznad glave a onim bauštelcima postao je još veći. U neverci i sa smehom kaže da ima. Ja reko trebao bih onu VIP? Ovaj još veći kez nabacuje, a počinjem se i ja smeškati jer znam u čemu je fora. Kaže on da nema te, nisu dobili, imaju samo onu od 140kn valjda i savetuje me gde još da pogledam. Mislim verovatno bi se i ja nasmijao u tom momentu. Drugarica Bigićka i ja u crnom, lanci i marte, duga kosa, naš izgled govori da mi ne bi inače kupili kartu za Lepu Brenu a kamoli onu za VIP mesto. Al hajd. Proučavam ja gde se sve može kupiti karta i palim za centar. Bigićku ostavljam na faxu.

U centru odlazim do videoteke cross. Tamo ista pesma kao i kod OKS-a. Dobro je što ovi otvaraju u 10 sati a tada je bilo 9:20. Sledeće mesto na koje sam išao je Gradski Radio, plakat ga je naveo kao zadnje mesto u Osijeku gde se može nabaviti karta. Mene je sve to izmorilo pa sam svratio do obližnje pekare da jedem. Hrenovka i jogurt=8,60kn. Svi veliki pohodi u istoriji morali su da stanu da ljudi jedu, tako sam i ja učinio. Gladan ne radim ništa. Jeo i hajd sad jaši do Gradskog Radija. Tu se iznimno dobrim pokazala moja osobina zverlanja i pamćenja gluposti. Toliko puta sam prošetao centrom Osijeka i upamtio da na jednoj zgradi stoji tabla "Gradski Radio". Ja pred zgradu sa tablom, nađoh ulaz, idi na prvi kat, pozvoni i čekaj. Otvoriše se stara radijska vrata al na njima sova ne prnu! Uđoh tamo, dobar dan, dobar dan, imate li kartu za Lepu Brenu? Žena za stolom me isto pogleda ali delovala je zbunjeno i poplašeno, reče nemamo ali kao sačekajte. Ode do jednih vrata, vrati se, sedne tamo za neki drugi stol, nešto gleda, tipka i klikće i iz printera vadi neki papir. Dade to i reče mi, tu vam je popis mesta gde možete nabaviti karte, mi ih još nismo dobili, nadamo se da ćemo uskoro dobiti, ukoliko ne nađete slobodno nazovite. Redak primer ljubaznosti u današnje doba. Zahvalim se i jašem dalje. Na popisu su bila sva ona mesta na kojima sam bio + ona za koja ne znam gde su i verovatno neću ni saznat. Ništa, iz moda jahanja prelazim u nezainteresirano šetanje i zverlanje do 10 sati kada se otvara videoteka. Divim se lepom danu, staroj arhitekturi i zavidim sebi kako ne žurim dok svi negde žure a od žurbe telo im se zagrejalo i vidi im se dah iako nije mnogo hladno vani. Zverlao sam tako u izloge i bežao od onih tmobile vrana što sleću ljude po ulici i pitaju na kojoj ste mreži.

9:55 je i videoteka se otvorila, ulazim unutra i fino dobro jutro dobro jutro. Imate li karte za Lepu Brenu? Imamo. A imate li one VIP? Imamo. Pa dajte onda jednu. Ljubazna žena kida kartu iz špila i pita me znam li šta to uključuje? Ja reko ne znam, zbunjeno onako, nije za mene, za kolegu je ali šta uključuje? Kaže ona, ne znam ni ja, ljudi mene isto pitaju kao ta VIP karta, ovo ono, a niko ne zna. Kažem ja da je odlazak na koncert Lepe Brene za mog prijatelja jedna od 30ak životnih želja + to da želi da upozna Lepu Brenu i da se slika sa njom. Nasmeši se žena i kaže a ko zna, možda to i ostvari onda sa ovom kartom. Kažem nadam se i pozdravim se ljubaznom tetom. Eto obavili smo i to. Onda sam još par puta pogledao kartu da budem siguran da je original i nastavio prema kući. Usput sam svratio u neku trgovinu da vidim novčanik, neki ljubazan ćelav muškarac je rekao da trenutno nemaju novčanike sa lancom ali dobiće u 3 mesecu kao pa da tada naiđem. Zahvalim se i odem a on mi još zaželi i ugodan dan na što sam ja rekao takođe. Idućih par minuta sam razmišljao kako je on jedini prodavač u Osijeku koji mi je zaželeo ugodan dan iako ništa nisam kupio kod njega, zapravo svi su nekako bili ljubazni taj dan. Čak i oni iz Tufne, bar su me uputili za dalje. Mora da je nešto bilo u zraku, neka droga iz osječke Saponie!

*infoa radi: Aleksandar Vilenica aka Drug Villy, rođen 03.05.1988 godine, završio trogodišnju školu u dišu, radi pri gradu Vukovaru sve i svašta, inače je crveni moćni rendžer, ljubitelj betmena i dobrog piva, od muzike sluša Satyricon, WASP a najviše voli Lepu Brenu. Ima 30ak životnih želja, Lepa Brena je nabrojana u 3 od njih. Voli dobro društvo, zgodne snaše i partizane. Ne voli fašiste i Mujića.