Nije me bilo na blogu, što znači da je leto bilo puno događanja, nije bilo ni vas pa kontam da je i vama bilo dobro. Svašta sam radio i nije mi žao ni trenutka. Fax je svršio tamo sredinom toplog jula, leto u zamahu. Nekako ću proć kroz ono što je meni obeležilo leto, što pamtim, dobro ili loše...



Koncerti u Vukovaru:

Radovao sam se koncertima jer sam bar znao gde ću biti. Znao sam da neću neizvesno lutati gradom u potrazi za onim što zvali smo zabavom. Koncerti su počeli u junu i nekako su ti i bili najbolji. Ne znam jesmo li mi bili popaljeni pa imali energije za koncerte ili su bendovi bili dobri, prije prvo a manje drugo. Znam da će se sada osećati prozvanim svi oni koji su na neki način pridonosili organizaciji ovog leta ali meni se nameće samo jedna stvar. Za većinu bendova koja je svirala mogu da kažem da znaju svirati ali kao da neprenose neku poruku ili energiju masni koja ih sluša. Kao da sviraju bez duše, eto ono da se kaže, mi smo svirali. Onda, i mi smo samo stajali. Nisam osećao povezanost benda i publike. Zato sam se često šprdao pa sa Vukašinom i dovikivao "Hoćemo li braćo zapjevati, joooooj!" ili vikao Paranoid! ili samo bio vani i pričao sa ostatkom polupijanog društva. Dobro kod koncerata je bilo to što su ljude okupljali pa sam video neke koje ne viđam često. Početkom osmog meseca osetio sam neko zasićenje kod ljudi pa i kod sebe. 4 svirke + motorijada u nekih mesec i po dana, nismo mi na to navikli. Tu smo se zasitili i bilo nam je dovoljno za ostatk leta.


Roštilj kod mene:

Volim događaje za koje se dogovorimo danas a odrade se sutra, tako je otprilike i izgledao roštilj kod bake i dede u dvorištu na Sajmištu. Hteo sam dok smo slobodni svi da se malo okupimo, družimo i zezamo, usput jedemo i pijemo. Nas 15 se skupilo u malom dvorištu ispred dedine šupe i bakine bašte. Slika će mi ostati u pamćenju jer vidiš koliko zapravo ne trebaš mnogo da ti bude dobro, stara šupa davno krečena u belo, zarasla bašta, dva veća stola i dobro društvo. Jedino mi je falilo veće dvorište. S druge strane to je dobro jer su ljudi bili prisiljeni biti tu a ne se grupirat. Nakon roštilja kojeg je ispekao chef Kragi, cugali smo u karte. Villy je ismislio neku igru i bilo je do jaja. Valjalo bi ponoviti sve.


Na Lošinju:

I ove godine uspeo sam otići na Lošinj sa nevladinim ogranizacijama. Kao i prošle godine snimili smo 4 filma i raspravljali na teme ljudskih i drugih prava, homofobije, sekularne države, tradicije, religije, stereotipa i predrasuda. Bilo je dobro, nekima je bilo zamorno ali kako sam bio prošle godine znao sam šta me čeka i nije bilo frka izdržat. Našao sam i devojku tamo, što je više usrećilo neke ljude ovde nego mene tamo hehe, po tome ću sigurno dugo pamtiti ovo leto.


Povratak u sadašnjost:

Vrtnjev sa Lošinja značio je povratak u moju stvarnost. Vukovar i još jedan koncert, kraj slobodnog vremena i početak učenja. Znao sam da me to čeka jer sam u trenucima kad se čovek sastane sa svojim mislima razmišljao o tome. Sad sam u Osijeku, štrebam za neke preostale ispite, nadam se da u uspeti nešto rešiti pa da imam još koji dan slobodno prije nego krene fax u 10 mesecu.

Na to sve dodajem da sam od 19.6 do danas prešao na bicikli 1250km, znači dosta sam se i vozao. Najdraže mi je što sam uspeo do Osijeka otići i vratiti se. Plus, kupao sam se na adi jedno pe-šest puta, najviše sam volio da se zavalim u ležaljku i radim ništa.

Za kraj evo vam jedna prigodna pesma:


Živili!