Moje ime je Johnny

Evo me sedim u svojoj razvaljenoj stolici od kompa koja je po svim mogućim stereotipima, poprimila je oblik moje bulje, spužva se ulegla na nekim mestima, škripi i naravno plave je boje ali nema joj bolje kad treba pisati ovakve opuštene tekstove. U ovom trenutku je 06:03 poslepodne, vani je teško vreme i kiša vreba iza ugla ali ptice i dalje cvrkuću. Ovo me opušta kao i još jedna stvar a to je gledanje serije "My name is Earl". Negde tamo u 2009. godini zadesilo se da Slaven i ja, inače moj jaran sa faxa nismo otišli na fax već smo se nešto zabavili u stanu. U jednom trenutku na ekrenu njegovog velikog televizora sa još većim dupetom ukazala se gore navedena serija. U tih 20min trajanja sve brige sa mog mozga su nestale i ja odlučih da si negde nabavim tu seriju. Tih hladnih i vlažnih dana Bucek i ja upražnjavali smo običaj svih penzionera a to je šetnja. Šetali smo se dok nas noge ne otkinu. Raspredali smo o sve i svačemu pa sam tako skontao da on ime sve sezone serije "My name is Earl". Posledica razgova je bila da ja danas imam sve sezone kod sebe i to pregledane a upravo sam u jurišu na drugo gledanje.


Period balada

Prošle godine, sredinom meseca oktobra osećao sam se potišteno, ponekad malo i sjebano mada sam se uvek trudio biti veseo, ponekad je to bila samo kontrakcija mišića lica. Većinom zbog faksa i simpatija. Čudno je kad ja to spominjem ali da jesam. Na faxu nešto nisam bio naručito uspešan, samo sam jedan predmet dao preko kolokvija što mi je uzdrmalo samopouzdanje, na to sve još i ono što ljudska rasa zove zaljubljenost. Slušah tada neke balade. Poželio sam da u trenutku otupim, postanem glup i sretan. Bio sam samo glup. Onda je neka viša sila u moje ruke poslala grupu "Vatrogasci" koji me svojim glupim i sretnim tekstovima podigla iz pepla, da budemo dosledni. Album "Poruke u boci" sa pesmom "Brkovi" i album "Homo erectus" sa pesmom "Si(j)eban" u kojoj kaže: "Nee niko te sjebat ne može ko što sam se možeš..neee niko nikad." Staviću čitav tekst u box. Uglavnom sijeban je otprilike opisivala manje više moj život u prednobogodišnjem periodu a brkovi su dali novu ideju - odlučio sam pustiti brkove. Rasli su svakim danom sve više. Svaki put kad bi obrijao ostatak lica uvek sam se setio sebe u 8. razredu i onog dečačkog lica sa brkovima.Ah to dečačko lice. Tada su brkovi bili jedino od dlaka što mi je i raslo. Setih se i oca Radoslava i prvog brijanja koje je završilo bez mrtvih. ..


Koji si nam kurac rekao sad?

Eto ispričah vam dve priče ali koja je poenta? Neće biti continued već ide oma! Činjenica je da sam pustio brkove prije gledanja serije "My name is Earl". U toj seriji istoimeni junak ima brkove ali kud i kamo gušće i bolje od mojih, nadam se da ću u njegovim godinama i ja imati takve. Serija me oduševljavala jer ko ne zna, lik je odlučio da promeni svoj život, da ispravi sve loše što je učinio do tada. Na to ga je nagnala činjenica da kad god mu se nešto dobro desi, desi mu i nešto loše. Dobije na lutriji 100000 dolara pa ga udari auto...Serija me je navela da strogo počnem verovati u koncept karme i činjenja dobra, možda sam i prije činio dobro ali nikad o tome nisam svesnije razmišljao kao tih dana kada sam otkrio Earl-a. Brkati ja i brkati Earl. Na pitanje kada ću se obrijati rekao sam samome sebi iza nove godine. Tako sam na proslavi nove godine u 12:00 svima čestitao novu godinu a već u 12:10 sam brijao brkove. Sve sam dokumentirao i može se naći na jutubeu. Moram napomenuti da se ženama ni malo ne sviđaju brkovi, ne znam šta je onda bilo u njima tako magično kasnih 80...čitao sam i stranice koje popularne ličnosti nose brkove i stilove brkova te sam otkrio da su moji brkovi nazvani "pornstar", a niti sam bio porn - niti star, mada nije bilo loše tih dana makar imati i brkove koji se zovu "pornstar". Odlučio sam da uđem u novu godinu brkat kako bi uplašio novu godinu da bude bolja nego prošla, da budem srećniji kako ja tako i ljudi oko mene, da imam love engl. ljubavi i naše love-love, para, šoldi te zdravlja i svega onoga što se želi za novu godinu.


Zaključak:

Nije prošlo mnogo vremena od nove godine stvari su krenule na bolje. Zaostale ispite sam dao u 2. mesecu na rokovima, neke sam evo baš danas dao i očistio prvu godinu skroz, dobio stipendiju(nadam se da će je uskoro i uplatiti), kupio bajs o kakvom sam samo sanjao, zdrav sam i super se osećam još samo da se oženim i đe bi mi bio kraj. I stvarno dobro se dobrim vraća, možda vam nikad u životu ne vrate posuđenih 10 kuna na ulici ali vratiće vam život kroz neke svoje načine koje ne možemo pretpostaviti i koji me uvek obraduju.

Malo duži pust, ali jebiga, rastipko sam se...

Živili!

PS. Hvala drugu Bigiću na podršci u puštanju brkova jer je i sam puštao iste te drugu Buceku na svemu do sada.


evo i linkovi za pesme:
Vatrogasci - Sieban
Vatrogasci - Brkovi