nedjelja, 03.06.2007.

Otac Nikolaj

Petak je.Visoka temperatura pravi mi polumesece ispod pazuha.U školi smor i ništa posebno.Dva časa srpskog lapimo.Ja se kao pravim da čitam nešto zanimljivo,sve u trudu da ubijem onih par minuta do zvona.

I taman kad je bilo najzanimljivije prekine me moja drug Čekić:

Čekić: Ti si došao u školu biciklom?
Ja: Aha.
Čekić: ajde ttrebate profesorica Stojanović da odneseč nešto ocu Jovanu?
Ja: A gde on živi?
Čekić: Pa u onoj crkvi sa desne strane kad ideš za Sajmište,uđeš u dvorište,prođeš crkvu,iza ti je njegova kuća...
Ja: Ajd dobro.

U međuvremenu mi profesorica dan neke papire,odnosno neki plan predstojeće priredbe.Sedam na biciklo i krećem polako.Dakle tražim oca Jovana,razmišljam u sebi.Isto tako zamišljam njegovu reakciju kad me ugleda ovako lepog,sa bujnom dužom kosom,brdom i crnom majicom.Već ga vidim kako mi govori:

Ko je tebe poslo Sotono?

Nekako se probijem kroz gust promet u Vukovaru i dolazim do same crkve.Ulazim u dvorište i tamo jedna velika tabla.Na njoj piše:Crkva svetog oca Nikolaja.Uglavnom to upamtim i sve drugo zaboravim.Tu ugledam neke žene kako zalevaju biljčice i sav bitan pitam:
Jel tu živi otac Nikolaj?
Ove prasnu u smeh a jedna od njih će: Ovde ćeš naći samo oca Jovana i Dušana.Skontavši šta sam provalio reko:E da tog Jovana trebam,jel on tu? Žena reče da nije ali će oni primiti taj poziv i uručiti mi ono što mi treba biti uručeno.Dobijem neku vrećicu,unutra neki papiri,pozdravim se i odem.

Najs!
- 20:36 - Komentari (20) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.