Eto danas mi mama kaže da odem do doktora.Ne zbog sebe nego zbog seste.Naime treba neka uputnica za dermatologa.I reko ajd,mada sam imao za učit.Ode ja u 10:20 od kuće da bi se tamo pojavio u 10:30 kad počinje pauza.A u kurac kud sam baš pauzu potrefijo.Ništa,nije mi probel sačekaću kažem sebi.Upalim mp3 da mi malo skrati vreme.Već je bilo oko 11:10 a oni vrata još nisu otključali.Ništa,čekam.Tu se pojavi i Mijat i on mora do doktora.Sedim tako na neudobnoj drvenoj klupi dok mi sunce pilji u oči.Minute polako prolaze i otvore se vrata.Izađe sestra i deli kartone.Ja joj kažem kako sam trebam uputnicu na što će mi ona reći da ja predam karticu i da čekam.Alo ljudi mene ništa ne boli samo trebam uputnicu,jebenu uputnicu.Zhvativši da neću skoro doć na red jer sam karton dobio među zadnjima pomirim se sa sudbinom.Hvala bogu sunce je zašlo pa više nije piljilo u oči.Ali sad me je počeo čudno gledat neki deda.Znate ono vi sedite i kao gledate okolo i pogled vam se sudari sa nečijim drugim.A ja kao pravim se da nevidim i nastavim blejit okolo.Kad opet baca pogled koji se opet sudari asa dedinim.Već sam se lagano uplašio.Razmišljo sam o tome da stavim naočale.Ali nisam.Presto deda našo je kantu za smeće pa je u nju gledo.Ubijala me činjenica da ću propustit ručak,a jebiga.Kasnije sam shvatio da neću ni doć na prvi čas.Tu čekam kad dolazi neke doktorica i kaže:"Joj,jel može moj Sale?" na što će doktorica 2:"Pa može posle ove gospođe".Nema tu pravde.Jebiga.Nekako dođem i ja na red i završim sa svim.Hvala bogu.Idem tek na treći čaš,geografiju,jupi.Eto idem sad narode.

Razmišljo sam da otvorim pogrebnu opremu pokraj ambulante.Mislim neko crkne čekajući pa da ga odma i saranimo.Možda.