Ko je Čoban Branko?

Čoban Branko je rođen 31.12.1963.Njegovi koreni sežu dugoko u porodicu Ming iz Kine.On je poreklom iz sela Ovnovo spolovilo.Bio je on već čovek u godinama,a završio je fakultet za čobane.Tu je imao mnoge predmete kao:sviranje frulice,čuvanje ovaca i krava,posebne borilačne tehnike sa čobanskim štapom,kamasutru i mnoštvo drugih.Sa navršenik 18 godina kreće na paše i ispaše sa svojim stadom.Od muzike je najviše volio punk.Uvek je nosio svoje borovske čizme,plavi konbinezon,belu torbu( koja je zbog određenih uslova postala smeđa) u kojoj je držao slaninu i luk.Na glavi je imo sombrero što ga svopstvenim rukama spleo od slame.Svakog dana čuva ovce na livadi zvanoj Livada.Datum smrti se ne zna jer je još uvek živ.


Ko je Mile Testera?

Mile Testera je rođen na Božić 1958.Za prvi rođendan je od svoga oca Dragutina Sjekire dobio testeru pa su malog Mileta svi tada prozvali Mile Testera.Zajedno sa majkom Slavujkom Motikom i ocem Dragutinom Sjekirom živio je u selu Dedino zubalo.Završivši osnovnu školu kreće u srednju šumarsku.Završava je sa odličnim uspijehom i za nagradu dobiva motornu pilu.Zaposlio se u firmi PILA d.o.o gde je stekao nova iskustva u obradi drveta.Najviše je volio seći drva u šumi Striborovoj i to ga posebno ispunjavalo.On je uvek nosio zelene boje jer ga je to pocećalo na šumu i prirodu.Bio je nizak rastom,ali veoma dobar čovek.Imao je dugu riđu bradu i kosu pa je pocećao na metalce iako je slušao rep i hip-hop.Zapravo najviše je voleo testerati uz stari dobri hip hop iz barkoa.On je otegno papke sa svojih 80 godina,umro je srećan i nasmijan.Sahranili su ga sa njegovom testerom.Na grobu mu piše:“Izdahuo sam u cvetu mladosti.“



Kako su se sreli Branko Čoban i Mile Testera?

Bilo je to davne 2005 godine.Izbio je rat između kauboja i indijanaca.A pošto su Branko Čoban i Mile Testera bili muslimani morali su pomoći pa kome drugome nego indijancima.Obojica su krenuli u kamp za novačenje gde su im lupili pečat na ruku,ko što rade u disko klubovima.Čoban Mile je za oružije dobio zolju ZX-258 a Mile Testera pištolj na vodu.Krenuli su u rat protiv indijanaca.Napomena:još uvek se nisu upoznali.I tako su obadvojica završili na frontu između Vere i Bobote.To je bila odlučujuća bitka,bitka o kojoj je ovislia cena svinjetine i mekinja.Kauboji iz Vere su se snažno odupirali napadima Indijanaca iz Bobote.Čoban Branko reče prvom vojniku do sebe,a to je bio Mile Testera:“Slušaj prijane ti i ja moramo destabilizirati nuklearni reaktor u podmornici koja se nalazi u severo-južnom delu bobotskog kanala.Tu se se njih dvojica upoznali.Mile Testera je vozio ljubičastog fiću,dok je Čoban Branko pucao kroz šiber na sve što im je stalo na put.Tom prilikom je stradalo:3 dede,1 baba,25 kokošiju,5 ovaca i jedan kaktus.Došavši na lokaciju gde se nalazila podmornica,ušuljaju se bučno u nju.Tu zarobe glavnog zapovednika kaubojske vojske Lazu Revolvera.To je bio znak pobede indijanaca nad kaubojima.Cena svinjetine i mekinja se vratila u normalu.Čoban Branko i njegov ratni prijatelj Mile Testera su odlikovani medaljonom časti.


A šta su radili posle rata?

Nakon rata Čoban Brakno se vratio u Ovnovo spolovilo gde je nastavio sa čuvanjem ovaca i poljuprivredom.Zaradio je mnogo novaca i kupio električu gitaru.Oženio se Oljačom Kuvačom sa kojom je imao petero pa i ne baš dive ali ipak zdrave dece.Najbolji prijatelj mu je postao Mile Testera.


Nakon rata Mile Testera se vartio u Dedino zubalo gde je nastavio sa sečom drva.On se oženio sa Milevom Pajser iz Nemačke.Imao je jedno sina a nazvo ga Majkl Džekson.Otišao je u nemačku gde je postao pevač hip-hopa i DJ.Zarađivao je milione i uživao u lagodnom životu.Umro je od srčanog udara kad je vidio da mu je sin belac a ne crnac.

Eto ljudi vratio sam se sa provale.Živ i u jednom komadu.Trenutno na net idem preko carneta jer sam prešo limit na adslu.Kad dobijem sve slike staviću koju na blog.To će biti u ovu subotu,najverovatnije.Do tada ostajte mi zdravi,debeli i veseli...

Vans apon tajm:

Jednom ne baš tako davno postojaše zamlja Medojedija i u njoj zadruga pčela.Sve su pčele bile vredne a jedna se posebno isticala Nora Seremed.Ona je bila dobra pčela.Sve je bilo super i fancy do jednog dana.Naime u zadruzi je neko drpio 5 kila meda.Svu su se upitali ko bi to moga biti.Svi u zadruzi su odma posumljali na pčelicu noru jer je ona imala sklonosti da sama pojede puno meda i da se oleši i ne zna za sebe.Svi su okrivili noru koja je bila nevina.Naime ona nije pojela sav taj med.I tako je nora bila proterana iz zemlje pčela.Nora je tužna šetala bespućima mračne šume i otišla u krčmu kod veverice Anđelke gde su se oba dve olešile ko svinje.Sutradan u krčmu navrati međed Les,malo išamara ove dve i polije ih vodom da se otrezne.Međed Les je bio mafijaš,više medobos(nešto ko danas narkobos).On je imo veze u podzemlju i znao je kud med ide i koji dileri šta dilaju i koju kvalitetu.Međed Les reče Nori da će joj pomoći u otkrivanju zločinca.Tako i bijaše.Pomoć je pružio i bumbar Miki.Tako su oni krenuli u istragu.Preko Vere,Pačetina,Bobote,Bršadina,Silaša sve do Klise.U klisi je bilo sumnjivo.Tu je vrana Živićka svojim moždanim vijugama i crnom magijom otkrila da je kriva nekakva banda iz klise sa čudnim imenom.To je bilo tačno.Prevrnuli su oni klisu preko i popreko i nađu krivca.Prepoznali su ih po cipelama koje su bile prljave od meda.Tu je bilo sedište jedne opake gladne bande.Banda se zvala „Kašika u medu“ a glavna faca je bila zečica Ćoki.Ona i njena banda su ukrali med i pojeli ga.U bandi su još bili i papagaj Hippie i majmun Johnny.Tu se oni sukobe.Međel Les se sukobi sa majmunom Johnnyem,veverica Anđelka sa papagajom Hippie a Nora Seremed sa zečicom Ćoki.Tukli su se oni tri dana i tri noći bez prestanka.Ali tu priči nije kraj.Tu su došli braća šinteri i odveli ih u stanicu.Tamo u zatvoru su se svi pomirili i postali prijatelji.Kad su izašli van iz zatvora plan je bio sledeći.Pokrasti med iz zadruge pčela,olešit se i zapalit zadrugu.I bi tako.Jedan deo meda su prodali na pijaci a drugi pojeli.Kasnije su svi otišli kući i nastavili sa svojim protuzakonitim aktivnostima.



Evo šta su neki uradili sa novcem:

Nora je postala međed lesova desna ruka u mafiji,trgovini i krađi meda.
Bumbar Miki je ostao cool.
Veverica Anđelka je kupila 3 bureta rakije.
Papagaj Hippie je kupila dugine boje i leteći oblak od Songokua.
Majmun Johnny je kupio vagon banana i neki deo za bicikli.
Međed Les je podmitio par likova koji su mu dostavili čisti dugi žuti Medboro.
Zečica Ćoki je kupila zalihe slanine i luka.
Vrana Živićka je kupila novu kuglu za proricanje jer joj je stara crkla.

Dakle deco bolje je imat prste u medu nego u govnu!

A eto danas bio u konzumu kojeg ja iz navike još uvek nazivam alastor i najverovatnije će i tako ostati.Ah krenemo u malu kupovinu,ćale,sestra i ja.Lutamo po policama ogromnog alastora tražeći baš ono šta nam treba.Mleko u alastoru uvek traje još jedan dan,verovali ili ne.Zato ja uvek tražim ono koje traje makar još 2 dana.I tako popunivši metalnu košaru pičimo na kase.Na kase pred kojima su večiti redovi.Ne znam koji je smisao 7 ili 8 kasa kada uvek rade samo 2.To mora da je iz neke fore.I tako stali mi i čekamo.Kad taman što smo stali otvori se nova kasa.Svojim ljupkim glasom trgovkinja će:"Evo možete ovdje!" Oj ha,kasa samo za nas.Primam samo gotovinu kaže ona,jer se ono za kartice pokidalo.Samo smo mi stali u taj red.Pa zar smo mi jedini koji u alastoru plaćaju gotovinom?Izgleda da da.Dok smo čekali da ćele plati pakovali smo namernice u zeleno-crvene vrećice.Tu sam ja mumljo o tome koliko smo zaduženi i u kreditima da čak ni obične stvari za život plaćamo kreditnim karticama.Ah kuda ova država ide?

Pouka:Živela gotovina!

Kako i gde ćete kraj školske godine?
Ja ću se valjda negde ubacit...

E da eto još jedna nedelj aj e prošla i dolazi još jedna takva možda čak i gora,nadamo se najgorem što bi rekli neki.Mislim svaki dan po par odgovaranja ali hvala Bogu ja sam jedan od urednika školskih novina pa nisam toliko bio na časovimm avše sam visio na informatici,pred glupim i sporim kompijuterima.Bolje to nego imat istoriju(gimnazijalci znaju na šta mislim).Eto danas uzo novu tastaturu pa sad tipkam ko manijak,ima dobre opcije vamo gore neznam ko prebaci pesmu utišaj i slično,onda otvori mail i morzilu i tako.Lako se tipka jer je to neki lite tip,baš sam takvu i tražio.Trebam se malo naviknut na nju,malo su pojedine tipke ispremeštane...Danas išli na neku predstavu koja je bila smorenje dana.Nismo ih čuli,nisu imali razglas.Pošto predstava nije davala dovoljnu količinu zabave mi smo se sami zabavljali,cimali smo druge,pravili gluposti i tako je i sve i prošlo.Jeda od ječih stvari mi je bilo kad su oni desno od nas napravili val ko na utakmici,super je to kad se možeš dogovorit sa okolinom oko neke gluposti.Eto to je to a u subotu ili nedelju ide priča o Nori...pozz

E da što se tiče predstave, ništa nisam naučio.Pa ni kako se zavrne sijalica...

Eto ljudovi dobija sam max adsl pa sada visi visi visuljak....
Neki dan odlučim lično ja oprat svoju tastaturu i to i učinim.Iskopčam je i u kadu.Tuš na mlako i peri:ono mrvice od kolača,čokolade i prašine ispadaju van.Ah reko sade je čista.I bi tako.Uklučim ja nju kad kurac,ne radi.Pola slova ne radi.I tako je odvrne tastaturu i uzmem fen pa suši.Kao mi pola delo poispada po podu i zagubi se.Ali nađem ja njih i sastavim ja to kad ne radi opet.Ustvari stalno piše WWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWW
WWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWW...
i neradi slovo E i num lock.Ništa nazove prijatelja da mi posudi tastaturu na par par dana dok se ne snađem.Posudi on meni pošto je njego kompjuter otišo u raj.Eto škola završava a ovaj pakao je tek počeo.Najgora ispitivanja i kontrolni....Ah jedva čekam da nedelja dođe tanana milena da nedelja dođe....