utorak, 13.06.2006.
Redovi u konzumu...
|
A eto danas bio u konzumu kojeg ja iz navike još uvek nazivam alastor i najverovatnije će i tako ostati.Ah krenemo u malu kupovinu,ćale,sestra i ja.Lutamo po policama ogromnog alastora tražeći baš ono šta nam treba.Mleko u alastoru uvek traje još jedan dan,verovali ili ne.Zato ja uvek tražim ono koje traje makar još 2 dana.I tako popunivši metalnu košaru pičimo na kase.Na kase pred kojima su večiti redovi.Ne znam koji je smisao 7 ili 8 kasa kada uvek rade samo 2.To mora da je iz neke fore.I tako stali mi i čekamo.Kad taman što smo stali otvori se nova kasa.Svojim ljupkim glasom trgovkinja će:"Evo možete ovdje!" Oj ha,kasa samo za nas.Primam samo gotovinu kaže ona,jer se ono za kartice pokidalo.Samo smo mi stali u taj red.Pa zar smo mi jedini koji u alastoru plaćaju gotovinom?Izgleda da da.Dok smo čekali da ćele plati pakovali smo namernice u zeleno-crvene vrećice.Tu sam ja mumljo o tome koliko smo zaduženi i u kreditima da čak ni obične stvari za život plaćamo kreditnim karticama.Ah kuda ova država ide? |
| < | lipanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
- Dobro došli na stran'ce
Johnny bloga
On je opet tu!
Svijet u boci
Junac
Alexxl
Sunny
Svetkovina
Sišli smo s uma u sjajan dan,
Providan, dubok, - nama, draga, znan;
I svetkovasmo ocepljenje to
Od muka, sumnje, vremena i sto
Rana što krvave ih vređao je svet:
Ljubavi naše plav i nežan cvet.
I opet sila zgrnulo se seta
U bolnički nam mirisavi vrt;
Posmatra gde se dvoje dragih šeta,
Srećno, i hvale onaj život krt
Što ostavismo. Daleko od njih
Sad smo, a oni žale mir naš tih.
Oni baš ništa nisu znali šta
Dovede tu nas. - U cveću smo išli,
Slaveći strasno osećanja ta,
Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.
U novom svetu dobro nam je sad,
A svet o njemu dobro i ne sluti;
Sumnja u ljubav - najteži nam jad -
Mino i čase blažene ne muti.
Iz prošlih dana ljubav i znak njen
- Spojenost srca - ostala nam još
Naš život ovde svetao je tren,
Srdačan, krotak. Onaj život loš
U kome znanci, rodbina ostaju,
Nevinost našeg ne poznaje sveta;
Životno vino, srž nedostaju
Njima, a glava njihova im smeta.
A naših srca jedan isti zvuk
Beleži draži i vremena huk.
Jer mi smo davno, verna draga, - je li? -
Iskidali konce što nas vežu
Za prostor, vreme, tonove i boje,
- Lance života što zveče i stežu;
Jer mi smo možda, sami tako hteli
Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.
I gledaju nas zato što idemo
U košuljama belim parkom ovim,
Gde bolnički se miris širi jak;
Ne znaju dražisa životom novim,
Ljubavi naše neumrle znak.
... Gle! očima im trepti rosa nemo...
Sima Pandurović