0:0
Iako je današnji dan bio skroz super, ovih 0:0 protiv Japana obilježilo je dan. Ujutro smo od pola 8 bili sestra, tata i ja na trci. Malo smo ovak sudjelovali u organizaciji, oni dva su pisali diplome, a ja pisal vremena trkača. I bilo je dosta ljudi, niti puno, niti previše. I onda smo došli i mi na red za trčanje tj. građani i sredonjoškolci. Sestra je bila druga kod srednjoškolki, Majki i ja šest i sedmi. Popodne me malo boljela glava od tog sunca za vrijeme trke, a onda od utakmice. I igramo mi O.K, al kaj nam to znači kad nemremo gola dati! Trebalo bi Bošnjaku i Balabanu dati šansu, jer Olić je samo brz, ništ više. Navečer si neki film pogledam i onda spavanje. Preumoran sam već. |