Iako je današnji dan bio skroz super, ovih 0:0 protiv Japana obilježilo je dan.
Ujutro smo od pola 8 bili sestra, tata i ja na trci. Malo smo ovak sudjelovali u organizaciji, oni dva su pisali diplome, a ja pisal vremena trkača.
I bilo je dosta ljudi, niti puno, niti previše. I onda smo došli i mi na red za trčanje tj. građani i sredonjoškolci. Sestra je bila druga kod srednjoškolki, Majki i ja šest i sedmi.
Popodne me malo boljela glava od tog sunca za vrijeme trke, a onda od utakmice.
I igramo mi O.K, al kaj nam to znači kad nemremo gola dati! Trebalo bi Bošnjaku i Balabanu dati šansu, jer Olić je samo brz, ništ više.
Navečer si neki film pogledam i onda spavanje. Preumoran sam već.
Post je objavljen 18.06.2006. u 19:10 sati.