Majkoisusova, ne mogu više, ne-mo-gu! Otvorim vrata, Rok viri ispod otirača za cipele! Otvorim pivo, čep napravi *puf*, odispod izleti Rok! Pliva mi u juhici, viri iz utičnice, čuči u košu za smeće ispod uredskog stola, a prilično sam sigurna da je, kad mi se jučer kompjuter zgasio sam od sebe, on zapravo gacao svojim aktivističkim šapama po hard-disku!
Zove me deset puta dnevno, s mamom mi vlastitom razmjenjuje recepte (ona kao da u njemu vidi kćer koju nikad nije imala), bari mi rođenu sestru studenticu, s tatom debatira o gefufnama, a s jubavnajvećom o tome koja je Jessica bolji komad – Simpson ili Alba!
Ovo zato što jubavnajveća ne zna ništa o gefufnama. Neki dan nam je nekaj smrdilo po paljevini u autu, on je važno izišao, digao poklopac i izmjerio razinu ulja, pa se vratio nazad u auto. 'A što to?', pitam ga. 'To je jedino što znam napravit', kaže on, pa dodaje 'to, i procijeniti kad je pametno udaljiti se od auta. Dakle, idemo ga pustit da se izvjetri, možda će nestati dok se vratimo. Ili eksplodirati, pa je bolje da nismo u neposrednoj blizini'.
Dakle, osim što tjera
jubavnajveću da gleda druge žene, tjera i sve oko mene da tjeraju mene da se vraaaaaaatim, kako on to veli. Jeste skužili, ljudi su ostavili na tisuće komentara (nažalost, sve netragom obrisano u
Velikom Krahu Bloghaera 2006., ostali su samo Rokovi komentari, otporni kao i onaj koji ih je ostavio).
Ne znam sad što da radim. Blogač mi je smrdljiv i neprivlačan, još samo da je dlakav i bio bi isti autor. Za pravi povratak mi treba novi list, novi dizajn i novi život, dovoljno interesantan da se o njemu može nešto napisati.
Jubavnajveća je uzorit kao kardinal u zadnje vrijeme, ne izvodi nikakve nepodopštine, nemam srca šprdati se s njim.
Pomoglo bi i da se u punu ratnu spremu vrate oni koji su isparili nedavno. Pomoglo bi kad bi se, recimo,
Cookie vratila.
I možda neka psihološka pomoć za otuđene blogere.
Ili tečaj,
'kako postati zanimljiv u deset lakih koraka'?
Od nekud valja početi.
Proljeće je, a u meni nemir...