Jezdimir Uskoković je Žena Glava!

Nisam sigurna da mi se ovo sviđa. Kao prvo, dok se ja mučim, iz mene se šprdaju. Jasno, svaka grupa mora imati svoju soušali-čelenđd pjegavu štrebericu s dioptrijom minus pet (da, dobro ste čuli, minus pet, i, ne, to nije u medicini stanje inače poznato kao sljepilo), ali što je previše, previše je. Mene nitko ništa nije pitao, a sad sam tu zatvorena s deset svakakvih, od kojih pola njih ne zna šta je subrogacija ili fiducija, a još pola su neki umjetnički tipovi od kojih dobijem the hebee-jebees.

Stvarno, mislim da bi za mene deseti krug pakla bio da me netko zatvori u lobi od Filozofskog fakulteta. Počinila bi samoubojstvo udaranjem glave u oglasnu ploču u roku od sedam minuta prožetih izmjenama argumentiranih stajališta o biću, bitku i bivstvovanju, komandosicama, dredovima, izbušenim ekstremitetima i onim seljačkim maramama kodnog imena 'the statement'.

- 'Moj Stav bi na slobodnom tržištu postigao veću cijenu od tvog Stava!'.
- 'Ma nemoj! Ako uzmemo parametre... Hej! Čekaj! Moj Stav je da sam PROTIV slobodnog tržišta, jer opresija kapitalističkog...'

Oglasna ploča: *žbonk-žbonk-žbonk*

Jebeno čuđenje u jebenom svijetu. Jedino što je za mene čuđenje u današnjem svijetu jest da nikad ne rukne nikakva poštena bomba u nekom sjedištu takvih napornih umjetnika i intelektualaca. Osim što se riješiš njih, uredno počistiš i one skvoterske naseobine u kojima se zadržavaju, to je win-win situacija.

Kakvo sranje. Osim što mi se jutros ona glupa ovca popišala u starku, ista je (starka, ne ovca) meta negodovanja onog balavca-intelektualca, zaboravila sam kako se zove (intelektualac, ne ovca). Pokušavala sam mu objasniti da to nisu pomodarske tenisice od jučer, nego oriđiđi autentik alternativna obuća iz '95, u vrijeme kad je on učio tablicu množenja, pa sam dobila tiradu iz koje sam shvatila samo nešto tipa argumentum ad hominem. Trebalo mi je deset godina da autentično izgulim te tenke, i ne kanim ih sada prepustiti na ritualno spaljivanje nekom mizantropu.

A žene... bože sveti. Za uključivanje u taj razgovor treba debelo predznanje iz kozmetičkih salona koje ja jednostavno nemam, jer sam, eto, odlučila studirati umjesto.

'Inače kad se probudim, pore mi budu onako ful zatvorene, tak da moram primijeniti oksidaciju, hidrogenizaciju i karotenizaciju, i onda mi se skroz onako otvore.'

Dakle, njezine pore valjda imaju znak 'open 8.00 - 16.00', jer ona, čim pogleda u ogledalo, odmah vidi koliko su raširene. Nurse, dilation 10 cm! Ma kaj ti se otvori, kozo?! Jedino kaj ja vidim da se na tebi otvara su te krokodilske ćube, živo čudo da se pore od straha ne zatvore i uvuku u sebe kad ti zineš! I ne, ne koristim neku konkretnu kremu za kutikule, plivaće kožice, desni, kapke i treću bradavicu! Za sve koristim NIVEU! NI-VE-U!

Ne znam kako ću izdurat ovdje. S jedne strane, malo mi ide na živce što ljudi ne glasaju baš za mene, jer to valjda znači da sam im neinteresantna, ono, nit-smrdim-nit-mirišem, ali s druge strane, rado bi ostala do kraja, čujem da se daje majica. Vrijeme mi je da si malo obnovim garderobu. I, naravno, knjige. Pitat ću jel može možda predujam na nagradu, nek mi daju bar nešto da čitam. Stručnu literaturu sam usvojila besprijekorno, dosadno mi je za popizdit, a ako budem morala slušati razgovor o porama i njihovim opening hours još makar deset minuta, otići ću razgovarati s Rockom. On će reći 'Bitak, biće, bivstvovanje, gdje povući granicu?', meni će pozliti, zvat će doktora i to će biti kraj. Čudno za jednog ekonomista, da je toliki filozof... Toliko od mene.

Ok. Gdje se pali ovaj mikrofon? Ajme, sjedila sam na žici, spetljala mi se u guzicu... Neš ti tehnologije, nikad nisu čuli za BEZžično. Jesus se zbilja... joj, kakav spetljanac... mogao se malo više unijeti u organizaciju. Zadaci su mu malo dosadni. A i ovca je mogla proći potty-training prije nego ju je pustio u kuću. *šnjofa tenisicu* Ajme, što smrdi! Evo, oslobodila sam se. E, da, samo još nešto - sretan rođendan mojoj prijateljici Ivani! Ajde, do gledanja. Bok, 'đenja. Ovo uzimam sa sobom ili... a-ha, ostavljam, ok.