Tajno utociste
LJUBAV
O, da mi je nešto pa da budem reka,
Pa da tečem ispred tvoje kuće male;
Pevajući tebi da razbijem vale
O pragove gde ti staje noga meka.
Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom
Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,
Prigrlim te sebi u svoje klobuke,
I da tebe, draga, više ne dam nikom.
Na dušeku trava i mojih smaragda,
Kao nimfa moja, da počivaš svagda,
I da niko ne zna tvoje mesto gde je.
Samo moje oči da gledaju u te,
Samo moje sve dubine i sve kute
Da lepota tvoja osiplje i greje.
Aleksa Santic
Materijalist...
Danas se postavlja jedno veliko pitanje : Da li smo mi materijalisti ? Ako mozda neko nezna sta to znaci evo objasnjenja; to su oni koji sve vide materijalno ... (sto vise novca, sto bolju kucu, sto lepsi auto) ...
Razlog zasto sam ovo napisao jest film koja sam sinoc gledao "neki omladinski na RTL-u a zavrsio jutros u 2" i spominje se uglavnom materijalist ... To me potaklo da malo istrazim u vezi toga pa mi je jutros prvo pitanje mami bilo "da li sam ja materijalist"... neznam stvarno zasto sam to pitao (i to jos iz kreveta, nisam ni oci otvorio) ... Odgovor je bio da mozda i jesam a mozda i nisam ... Uglavnom u filmu se radilo o dvoje pogresno zaljubljenih ljudi koji su se trebali uskoro vencati ali nakon sto su shvatili da njihovi buduci supruznici nisu oni kojim su ih smatrali raskinu i posvete se jedno drugom... medjutim on (adam sendler) zeli da ima puno para i lepu kucu da bi mogao imati lepu devojku ... Lik se vraca iz grada u kojem je bezuspesno trazio posao kako bi privuko lepu Juliu (dru berimor) ali ljut zbog svega sto se dogadja a posebno sto se ona udaje za kretena spomene joj da je materijalist, da sve gleda da ima sto vise para i da bi se njima sigurno osecala... bilo je sasvim obratno ...
Zbog toga sam ja zaokupio misli stim nazivom "materijalist" ...
A da, setio sam se filma "The wedding singer" (pevac na vencanjima, tako nesto ...)
Resite mi da li ste i vi materijalisti ...
Povratak u zivot ...
Evo mene opet ... Nakon raznih elektrosokova ponovo pocinjem se vracati u zivot. Nako tmurna dva-tri dana evo me opet veseo i cio, spreman za nove avanture koje mi predstoje. U zivotu ima teskih trenutaka a ja sam prosao tek samo mali delic toga ... Eto zadnja dva-tri dana sam opet u formi, zezam se, druzim sa prijateljima, jednom recju osecam se super a tako nije bilo od mog dolaska iz irske ... Bio sam pao u neki sok, kao da mi je nesto falilo ... Tih par dana imao sam osecaj da gubim tlo pod nogama, da vise neznam sta cu i kako cu ... Sad sam ok ... Nebojim se vise sta ce biti sutra ili za dva dana ... Ma nebrinem se vise nizbogceg, sta bude bice...
24.10.2005. u 23:02 | 3 Komentara | Print | # | ^... osecaj samoce ...
veceras me jako boli osecaj da sam sam, da me niko nece saslusati onako kako treba, pa ni moji roditelji. Ajd na matorog sam naviko da mesec dana prica samnom o svemu i svacemu i da se onda naglo povuce ali nisam to ocekivao od svoje majke. Naime, ceo dan je sva neka nadrndana i ja nemogu naci nikako pristup da joj se obratim za neke stvari, bilo da mi treba pomoc ovako ili onako... Mislio sam da ce me shvatiti da ako joj iznesem problem da ce me shvatiti i pomoci mi oko toga. Umesto toga ja sam naletio na zid, armirano-betonski, i odbio se od njega ... Ma nesto strasno ... Kad sam hteo da objasnim problem to se pretvorilo u veliku svadju u kojoj ja vise nisam znao ni sto za reci... Izgubio sam se jako, nisam mislio da ce se tako nesto desiti ...
Ma odoh ja, vise necete cuti za mene, odoh ...
Nemam vise snage da se borim za ono sto nije vredno truda ...
ZBOGO OKRUTNI SVETE ...........................................................................................................
...
Da li ste ikad imali osecaj da ste napusteni, da niko za vas nemari i da niko neprimecuje da vas nema. Evo upravo se j sad osecam. Ma nije to sad vec poslednja 2-3 dana imam osecaj kao da vise nisam prisutan medju ljudima, kao da se na mene neobraca paznja; potpuno se zaboravilo na mene... Ili je mozda ja samo tako osecam... Neznam, nema vise onih "pravih" prijatelja koji ce da ti pomognu, pozovu te van ili ako nista drugo posalju bar poruku da vide kako si ... Nema, kazem vam, sve su to supci koji hoce izvuci nekakvu korist od tebe, koji samo gledaju kako ce njima biti bolje ... A takvih ljudi je mnogo... Tako ja imam prijatelje, ako se tako mogu uopste nazvati, koji sta god da kazem zele to ismijati kako bi oni bili u centru paznje ... Eto sada dolazimo do zakljucka sa pocetka ovog posta, jedni ljudi uvek pokusavaju biti zanimljivi na racun drugih a ovi drugi polako padaju u zaborav i vise ih se niko neseca kakvi su bili . . .
21.10.2005. u 00:35 | 2 Komentara | Print | # | ^Šok ...
Danas je trebao poceti jedan lep dan sa puno sunca i manje hladnoce, medjutim sve je to pokvarlia vest o placanju faxa za drugu godinu. Znaci ono sve je bilo o k do tog trenutka ali kad sam video listu, ne da sam bio ljut neg i razocaran. Od nas 142 njih 20 je upano na drzavni budzet, sledecih "8" placa 1300kn, pa sledecih "8" placa 2700kn, pa " 7 ?!" placa 4000kn, pa "10" placa 5300kn i na kraju posle 52 drugog mesta svi placaju 6700kn. Na veliku zalost i ja sam tu upo... Neverujem, nemogu jos sebi doci, to je nesto strasno sto se ikome moze desit... Zamisli, kesirati 6 700 kuna da bi upisao drugu godinu, ma oni nisu normalni, samo gule nas studente samo da bi njima, majku im, bilo bolje i imali para na bacanje a nedaju nam da prodjemo ispite iako izlazimo na njih jedno mali milion puta... Neznam sta da radim, neznam da li da upisem ponavljacku, sto se onda radi po bolonjsko sistemu i placa 1350kn, da li da zmrznem godinu i polako cistim ispite koji su mi ostali ali neznam da li cu morati sluziti vojsku, i treca mi je opcija da platim to i nastavim skolovanje ali sta ako mi se opet to isto desi i u trecem razredu, sta onda... Nisam vise pametan, samo neki problemi koje ne da nemogu prihvatiti vec polako se gubim u njima i idu mi na zivce. Znam, zivot je kurva ali nek me barem malo postedi ...
No name ...
Glory and praise to thee in all the steeps
Of Heaven where thou didst reign, and in the deeps
Of Hell where fallen thy dream, silently.
Ole ...
Vreme je da se i ja malo vratim pisanju mog bloga, nisam vec dugo...
Sta ima novo ?!?!?!
Pa....
Neznam, odakle da krenem prvo....
Ajd prvo od skole posto sam je uspeo resiti, ne u potpunosti ali vecim delom. Eto da se pohvalim, osim sto sam uspeo upisati drugu godinu (mislim nisam jos ali samo trebaju okaciti listu koliko trebam platiti) zelim da se pohvalim zbog jednog predmeta kojeg sam uspeo dati. To je fizika (KONACNO!!!!!!!!!!) . Eto ipak se strpljivost isplati, i ma koliko me puta rusila opet sam joj pokazao da ja to mogu i da me nemoze tako lako srusiti. Treba samo biti uporan i neodustajati, treba ici na svaki ispit pa proso- proso, pao -pao, bar znas kako izgleda.... Nikad netreba odustajati od necega, kad si nesto zacrtas to tako mora biti...
Kad sam vec kod toga ono sto ja nameravam uciniti posto-poto je da opet odem u irsku kod svoje drage. Za to su mi opet potrebne pare koje polako pocinjem skupljati tako sto okolo malo radim, zaradim koju kintu i stavim sa strane za put. Sto se tice posla, mislim to sto sam radio bilo je jako tesko. Jedan dam sam pravio beton za plocu 10m2, drugi dan sam pravio temelj tj. opet beton za njega, treci dan sam isao po ciglu u vinkovce. Trebalo je utovariti 3000 cigle za 3 sata. Ne da sam umro nego nesto strasno, dobio sam upalo misica na guzici... Al sam zato navece pojeo mesano meso u jednom restoranu zbog toga sto sam utovario toloko cigle... Uf, najeo se ko stoka, ma da puknes, a bio sam gladan ko kerrrrrrrrrrr ....
I eto sad se malo odmaram od posla, ali necu jos dugo; bice opet nesto za radit a ja cu samo zgrtati lovu na kamaru (ha ha ha) ...
GNR lives forever ...
Sweet child mine
She's got a smile that it seems to me
Reminds me of childhood memories
Where everything
Was as fresh as the bright blue sky
Now and then when I see her face
She takes me away to that special place
And if I'd stare too long
I'd probably break down and cry
Sweet child o' mine
Sweet love of mine
She's got eyes of the bluest skies
As if they thought of rain
I hate to look into those eyes
And see an ounce of pain
Her hair reminds me of a warm safe place
Where as a child I'd hide
And pray for the thunder
And the rain
To quietly pass me by
Sweet child o' mine
Sweet love of mine
Where do we go
Where do we go now
Where do we go
Sweet child o' mine
Jos malo ...
Sutra i u petak su mi zadnji ispiti i onda krece druga godina. Sutra imam usmeni iz informatike i daj boze da ga prodjem a u petak "opet" fizika usmeni. Joj sto me zena tlaci, prosli put odgodim. Fora je bila u tome sto sam ja prosli utorak dosao da vidim rezultate iz programiranja i slucajno pogledam za fiziku kad ono, kao, danas u 5 usmeni. Ja da odgodim a ona meni da sacekam do pet sati pa onda. Poludio sam, dosao ujutro u 10 i cekao do pet samo da bi odgodio... Uf ...
Eto sad imam 5 ispita i ako bi, daj boze, sutra i informatika prosla to bilo super. Mozda cu morat manje platit a imacu i manje za polagat ...
