...a sigurno već znate...a za one koji neznaju...ja i tonka smo prikinili..jbg..jednostavno više nije išlo...ona je prikinila...nije više mogla..a ni ja isto...ne znan...dosadilo je...al smo se lipo razišli i ostali prijatelji...sve u svemu...ja san odlučija ići dalje...iako ne mogu ići ko da se ništa nije dogodilo ipak je to skoro 2 miseca veze, ne zaboravlja se neko samo tako lako...ne želin puno razmišljat o svemu tome skupa...jučer san bija malo u banani...danas je malo bolje...idemo dalje...nema predaje...:D...eto toliko od mene za sada...u nešto kraćem izdanju...malo za promjenu...i tako...uživajte mi...i očekujte tamo oko 1. maja novi iscrpni post o produženom vikendu....pozz svima...
...:el_diablo:...
...da...vidin da van se svidija moj zadnji post...iskreno i meni je...jer san napokon napisa nešto šta nije posprdavanje i baljezganje bezveze...i tako...razmišljajući dobro o prošlom postu doša san na ideju da nastavim pisat svoju priču...za sve vas...tako da me još bolje upoznate...da saznate neke (možda tužne) stvari o mome životu...i opet san se danas dobro primišlja dali se isplati ovo objavit...el ipak ovo je osobno...i neki možda nebi tili da in svak zna puno toga o njima...al ja iman stajalište da su to stvari kojih se ja ne sramin niti namjeravan sramit, jer sve je to iza mene, sve se to prije događalo...nevalja gledat u prošlost...jer onaj ko gleda u prošlost...loše živi...ne ide naprid...šta nije tako?...
...nego da ja nastavim...dakle ono je bila samo kratko o meni...sad ću pisat nešto o osnovnoj...ili bolje rećeno o onom razdoblju dok san bija na selu... te 4 godine...sve se to činilo ono...biće sve ok...jer šta je je jako brzo san se privika na novu sredinu i sve to oko toga i tribalo mi je dosta vrimena da ono upoznan neke osobe i tako...i onda san se kroz otih par godina počeja družit samo sa par osoba...i ono...bilo je puno lipih dana...ali i onih loših je bilo podosta...podjebavanja drugih iz razreda i iz škole...izrugivanje...sprdanje na moj račun...al to me nije toliko puno pogađalo...mislin je...ali ono šta me tuklo totalno bilo je kad bi se neko iz familije iskalija na mene...toliko puta san poželija da nestanen...da spasin sve oko sebe...jednostavno...da prikinen te sve agonije koje su me mučile...najgore je bilo kroz početak osmog razreda...jer san onda počeja i sovat...i onda san razveza jezik ono...sto na sto...al svatija san ja jedno šta san već gori napisa...nevalja gledat u prošlost....i sad danas kad ja pogledan na sve ovo šta ja sa vama dilin...na neki način se divin sebi...kako san uspija ovo sve tako podnit...i ponovo ću se vratit na onaj post o suicidima...koliko puta je meni došlo...da se više jednon maknen ća sa ovog prokletog svita...iz ovog grada...da jednostavno više nestanen i prikinen zamarat sve oko sebe...al pričajući sa nekin osobama...uvidija san neke stvari...ma kako ti teško bilo...ma kad god pomislija da više nema izlaza...da nemaš nikog s kin moš popričat tu su ti prijatelji...iako u takvin trenucima to tako neizgleda...i zapravo nikoga ne želiš zamarat svojin problemima...oni su tu...i da digneš ruku na sebe...uz to šta ćiniš sebi zlo...povriđuješ i njih...i to na jedan način koji se nemože opisat...jednostavno...još ako si s ton osobon ono stvarno ka brat i sestra...sve ovo me potaklo i zapravo...mislin da više kad upadnen u depru..neću titi dignit ruku na sebe...jer svatija san u zadnjih nekoliko dana i tjedana kakve me osobe okružuju...i lipo je znat da neko ima povjerenja u tebe..jer oparija san se ja ne jednom na ovome "povjerenju"...al eto šta je tu je...i tako prošla je i ta jebena osnovna...došla srednja i na neki način iz temelja prominilia moj život...upoznavanje malog milijuna predivnih ljudi...preseljenje natrag u grad...upoznavanje Crewa...koji me prihvatija na najbolji mogući način...i tako...sada bi moga reć da san sritan...iman curu koju stvarno obožavan...iman ekipu...iman brdo prijatelja...još malo ocjene srediti i sve je super...nadan se da će ovakvo stane potrajat...jer šta je, je...najbolje se čovik osjeća kad je on sam dobro i svi njegovi prijatelji kad su sritni i veseli kao i on...
...eto ja san nastavija sa ovin iscrpnim postovima...ubuduće će i oni bit ovakvi...neznan oću pisat o sebi...ili nekin stvarima šta se događaju oko mene...vidit ću...sad je samo važno da san nastavija sa svojon životnon pričon...a uz ovaj post danas san završija i pisanje skripte...iz zemljopisa...pa ako želite...lipo skinite i pogledajte...i naučite štogod (Klikni tu)...eto dragi moji blogeri i drage moje blogerice ja se sad malo povlačin...iden malo za prominu učit...pa svima lipo pozzz a nekima i nešto više...zna svak šta će dobit...bye....
...:el_diablo:...
Evo odma na početku mala obavijest...znate već da san tija obrisat blog prije jedno misec dana...i odusta san...i vidin da u zadnje vrime opada broj ljudi koji me komentiraju...pa san odlučija da ću uskoro onemogućit komentiranje i printanje mojih posteva...možda stavin sa strane chat box...a komentari mi više neće bit toliko potrebni...glupo mi je kad moran nekoga molit da me komentira...ja kad se sitin...dođen na nečiji blog i komman ga...iako me neki nekad mole da ih komentiran...to mi je više glupo i na neki način...neznan...ki da prosin nešto... Inače ja san ponovo zasija za komp jer mi se piše, ima nekih stvari, nekih vijesti, i tako...pa onaj rođendanski post neće stat ode cilu vičnost...rođendan je proša...dragoj san poklonija nešto lipo...danas nije bila u školi...boli je...pa eto pozz i brzo ozdravljenje želim...
Kad bi mene pitali kako san, virujte neznan šta bi van odgovorija...moglo bi se reći da san dobro..jedini problem je škola...mislin stvar je u tome šta se nakupilo dosta gradiva i to ne iz jednog nego iz nekoliko predmeta...i sad polako počinje ona panika...dva miseca prije kraja nastave...dobro mene još nije uvatila...al bi mi bilo bolje da se priberen i uvatin knjige...a kad samo pomislin na učenje...muka mi dolazi...na pitanju ljubavi i dalje je sve dobro (jej), eto u subotu će najvjerovatnije tonka i patricia slavit..pa eto prilike za malo zabave i ludovanja... hehe (a vako san miran khhm...) ...samo da bude lipo vrime...da nebude ka i danas...bože...damn...hehe...prvo oblačno...sparno...onda upačilo sunce...a šta ćeš sve je ošlo vragu...
Malo san vrtija stare teme na vodicama (ponovo ja zalazin tamo damn) i nako...ima nekih tema o kojima bi bilo lipo sa nekin popričat...mislin sa nekin u koga moš imat povjerenja...a ne sa nekin ko će te kasnije radi toga ismijavat u društvu...tj. tebi iza leđa...isto tako san se sitija jedne situacije...za koju bi radije volija da se nije dogodila...jer očito ljudi nemogu ili ne žele shvatit da neki imaju (ponekad) toliko problema da neznaju šta bi radili sa sobom, triba in ispušni ventil, tribaju neku osobu s kojon bi volili popričat...a to je u mom slučaju moj ćaća...evo odlučija san podilit sad sa vama nešto...naime kako je meni mater rekla...moj je ćaća ostavija nju dok je još bila noseća sa menon...tako da ja nikad zapravo nisan upozna svoga ćaću...ponekad mi se čini da je to dobro...mislin ko zna kakav je i šta je...al siguran san da bi mu pružija priliku ono da me upozna i sve...i cilo djetinjstvo ja san bija odgajan od strane matere i babe i manje od starijeg brata...šta bi ja da(o) da je moj ćaća bija tu uz mene....mislin...sad u zadnje vrime počeja san primjećivat neke stvari...tj...neke greške koje san radija...i neke stvari koje mi je mater usadila ono...da je tu bija ćaća sigurno bi moje ponašanje bilo na neku ruku drugačije...tj...možda bi lakše podnosija sprdanciju...zajebavanja...probleme...pa čak i ponekad depresiju...ali meni nije u cilju nikome pridbacivat neke stvari, pogotovo ne materi a ni ćaći...jer šta je, je - koliko nas god mater ili ćaća (ili oboje) pilali...ipak je samo jedan roditelj...i kad on ode...(umre ili napusti) onda se tek počinje primjećivat šta se izgubilo...a mi se naljutimo na njih za bilo koju stvar...a ono šta oni žele zapravo je to - samo najbolje za nas - al problem je u tome šta oni neznaju pokazat nama to na način da mi to shvatimo...pa čisti primjer iman u familiji...moj stariji brat ima problema sa drogon...mater mu je uvik davala šta je tija...al je on oduvik ka ono zločest..tj. dišpetan i upa je u svit droge (neki krive društvo...al nije društvo to koje će ti stavit drogu u tebe, to si ti sam, kao pojedinac, odlučija si isam da to napraviš)...i otkad san ja upa u crew ja san se prominija...dani su postali ispunjeni hehe, uvik se zajebavamo, i nekidan kad san reka materi da san bija cili dan sa svojin društvon, pitala me (a i prije je) kakvo je to društvo...mislin...boji se da me društvo ne iskvari ka brata...al uvjeravan je da neće bit tako...mislin...ka šta san već reka...nije društvo to koje te kvari...sam sebe upropaštavaš...i tako...evo podilija san sa vama mali dio svoga života...nemojte me krivo shvaćat kad nešto napravin...mislin...možda ovo i nisan triba napisat i objavit na blogu, ali evo ovo će napokon bit jedan pametan post, a ne uvik ona moja glupa pripovijedanja o koječemu...samo se nadan da ste uspili pročitat sve ovo jer na nisan umra dok san napisa sve ovo...polako san pisa...tj. vrimenski za oko pola ure...i u međuvremenu san malo ćakula na msnu i tako...
Nadan se da van nisan zada prevelike muke oko čitanja ovog posta...nije mi to bila najmera...al evo ovako san se ispuva na neki način...mislin sad mi je lakše...novi post očekujte najvjerovatnije u nedilju...onda je patricii rođendan...a tu bi moga ujedno bit i izvještaj od subote...ako buden sposoban za pisanje...moga bi ponovit ovako dugi post...ovo je ujedno i najduži post u povijesti bloga, a ujedno i 66. objavljeni post na blogu. A šta da van još napišen osin da van svima fala šta me čitate i kommate...i dragi moji blogeri i svi ostali do idućeg posta sve vas pozzan...adios...
...:el_diablo:...
EVO DA ZAŽELIN SVOJOJ SRIĆI SVE NAJBOLJE ZA 16. ROĐENDAN...BEBO NEKA TI SE SVE ŽELJE OSTVARE...NEKA SRIĆA BUDE UVIK UZ TEBE...PROBLEMI NEKA TE ZAOBILAZE...LIPO SE PROVEDI...A NAJBOLJE TEK SLIJEDI VIRUJ MI ...JOŠ JANPUT PUNO SRIĆE ZDRAVLJA I SVEGA NAJ NAJ ŠTA ČOVIK MOŽE ZAŽELIT !!! VOLIN TE!!!
...:el_diablo:...
Da...gotovi su praznici 
...nemogu virovat...ovih 10 dana mi je tako proletilo...tako san se zabavlja svaki dan, a ovo već gotovo...Neću tako 
...sad ponovo u školu, al eto sutra san dežuran pa neću morat odma sist gori i ponovo se naglo priviknit na obaveze još saaaaamo 2 fuckin' miseca 
...gospe moja...zašto nema baren još dva tjedna praznika..
Jučer san bija u gradu...nije bilo loše..hehe...malo se pilo
...malo se sprdalo...malo bija sa svojon i tako proletila večer...vidija ivanu i slavku..enu i klaudiju i još leekova...a i nesićan se svakog...mislin nisu bili zanimljivi pa ih se nesićan belj...Otiša san oko ponoći...bolija me drob i cilu noć nisan spava...jutros povratija...ma u kurac, sve će bit ok...valjda...
Pošto san ovih dana puuuno vrimena proveja sa Žanon, Tonijen i Aligatoron, imate malo slika u slideu, pa malo gledajte i uživajte...hehe...inače danas san odlučija bit u kuć...tj. ne lutat puno po gradu...jučer smo nas četvero išli do solarisa...malo se zajebavali...toni i aligator se i kupali...kažu da je more toplo...al ja ću još malo pričekat...neću se zajebavat...pa da još kakvu upalu navučen kakve san sriće...hehe...evo lipo sad malo uživajte u slideu...
Jeste li znali?
Na današnji dan prije 95 godina na svom prvom i jedinom putovanju potonija je Titanic...brod za koji se smatralo da je nepotopljiv...ipak je potopljen nakon samo 4 dana putovanja...Tako van je to kad koristite prečac...pa se zajebete ili bolje reći sjebete...
Eto to bi van bilo sve od mene za sada...neznan šta bi van više pisa... iden malo linčarit... možda napravin đir po gradu da malo izgorin hehe...pozdravljan sve koje san vidija priko praznika i one s kojima san provodija vrime ovih desetak dana...posebno pozzan Juxya, Rupexa, Žanu, Tonija, Aligatora, Patru, Omaxa, Anticu, Jopu i svoju ludu
...
...:el_diablo:...
11. 4. - dočeka san i taj dan...moga bi reći napokon...diza san preveliku buku oko svega ovoga hah, možda za ništa al meni je jaako drago šta san uspija izgurat cilu godinu sa ovin blogon...laga bi kad bi reka da nisan zadovoljan svime šta san ostvarija sa ovin blogon...lol..a nisan samo ja zaslužan za sve nego ste i vi tu, vi koji ste me redovito čitali i komentirali...vi koje san mučija ka samog vraga svojin ponekad dosadnin i arogantnin spikama...fala van svima šta ste tako dobri i šta me komentirate...
A sad da priđen na ostale stvari...dosta oko bloga..proša je i uskrs...moga bi reć napokon..jer smirila se ona pusta strka kroz prošli tjedan i sad napokon ima se par dana za "odmorit" i uživat lol..sinoć smo išli kod Omašića u njegovu staru...malo se zajebavali i men dopizdilo neprestalno lajanje...pa se lipo mi digli i ošli ća i tako njega naljutili...damn...a šta ću ja...nemogu ja sidit cilu večer i ne radit ništa (bila je i ONA sa menon lol 
)....a prošla subota nije bila bog zna šta...pilo se vino , a kad nije bilo love damn... a i nije bilo bog zna kako zanimljivo...pa san "napustija" dolac sa omaxon u 11 i kvarat (tako nešto)...pa stali kod katedrale malo pričali i tako...sve u svemu..nije bilo loše...
Počeja san ponovo masovno skidat pisme ode u gradskoj...pa tako jučer cili dan slušan pismu in the end...i summer wine...pa san se odlučija stavit spot nakon dugo dugo dugo vrimena...pa malo uživajte u linkin parku..naravno tu su van i riči...
(It starts with)
One thing / I don’t know why
It doesn’t even matter how hard you try
Keep that in mind / I designed this rhyme
To explain in due time
All I know
time is a valuable thing
Watch it fly by as the pendulum swings
Watch it count down to the end of the day
The clock ticks life away
It’s so unreal
Didn’t look out below
Watch the time go right out the window
Trying to hold on / but didn’t even know
Wasted it all just to
Watch you go
I kept everything inside and even though I tried / it all fell apart
What it meant to me / will eventually /
be a memory / of a time when I tried so hard
And got so far
But in the end
It doesn't even matter
I had to fall
To lose it all
But in the end
It doesn't even matter
One thing / I don’t know why
It doesn’t even matter how hard you try
Keep that in mind / I designed this rhyme
To remind myself how
I tried so hard
In spite of the way you were mocking me
Acting like I was part of your property
Remembering all the times you fought with me
I’m surprised it got so (far)
Things aren’t the way they were before
You wouldn’t even recognize me anymore
Not that you knew me back then
But it all comes back to me
In the end
You kept everything inside and even though I tried / it all fell apart
What it meant to me / will eventually /
be a memory / of a time when I tried so hard
And got so far
But in the end
It doesn’t even matter
I had to fall
To lose it all
But in the end
It doesn’t even matter
I've put my trust in you
Pushed as far as I can go
For all this
There’s only one thing you should know
I've put my trust in you
Pushed as far as I can go
For all this
There’s only one thing you should know
I tried so hard
And got so far
But in the end
It doesn’t even matter
I had to fall
To lose it all
But in the end
It doesn’t even matter
toliko od mene za sada...već znate da vas sve puno volin (nema šta sve u 16 lool), a sad da pozzan...poseban pozzz za ciluuuu ekipu od sinoć iz stare...sve od subote šta san ih vidija...sve vas koji me čitate... kissa mojoj maloj...pozzz svima....
...:el_diablo:...
...:neko me od vas nekidan pita čemu ja uvik pišen depresivne posteve...a jebemu..kad si tužan imaš bar o nečem pisat...o svin problemima...najlakše je pisat kad si ljut i tužan...papir i olovka (u ovon slučaju tipkovnica) postaju ti najbolji prijatelji, tvoje tajne neće odat nikome...al ja više nisan tužan, tuga je otišla sa vitron i onin tmurnin oblacima prošli vikend...kojeg san ponovo proveja na selu (damn), i tako propustija priliku za još jedno pijančevanje:..
...:ajme još samo sutra...i onda napokon na zasluženi (fala bogu) raspust za uskrs...biće to sve samo ne prilika za predah i odmor...po svemu sudeći...hehe...a sutra je još nešto...misec dana meni i mojoj maloj....a isto tako i tjedan dana do godišnjice bloga, a joooooooj, neće van bit novog predloška, jer ja van neman vrimena zajebavat se sa otin, pa jebemu onda...dobićete lipi post...a o tome otom potom...rano je još:...
...:evo, da van se pohvalin, bija san vridan i objavija san post svojoj best frendici Patri, ona nije baš često za kompon pa tako, a post je na neku ruku depresivan, baš kao i moji postovi (većina njih), eto pa vas molin da dok budete commali mene, navratite malo i do nje i ostavite joj poneki komentar:...
...:već znate da pišen pisme, pa san tako nekidan prije škole jednu sklepa, rekli su da je ta još najbolja, a ja je neću još objavit, malo ću je doradit, pa ču onda odlučit šta ću...a danas je bija doček našin zlatnin vaterpolistima...nisan gleda, i was in school, al jebiga....a ja više neznan šta bi napisa...neman baš puno inspiracije...ima neki loodi film na novoj, hehe, sami serek sa svima njima glumcima hah, pa toliko od mene za sad...sve vas 
i naravno 
:...
*** KRATKA OBAVIJEST***
Počeja san radit update bloga, samo šta muku mučin sa dizajnovima, nemogu naići na ništa šta bi mi odgovaralo tako da neznan šta će ispast, a vi samo i dalje kommajte posteve, i pozz od mene...
...:el diablo:...