Marketing
... my cronics - part II ...
...da...vidin da van se svidija moj zadnji post...iskreno i meni je...jer san napokon napisa nešto šta nije posprdavanje i baljezganje bezveze...i tako...razmišljajući dobro o prošlom postu doša san na ideju da nastavim pisat svoju priču...za sve vas...tako da me još bolje upoznate...da saznate neke (možda tužne) stvari o mome životu...i opet san se danas dobro primišlja dali se isplati ovo objavit...el ipak ovo je osobno...i neki možda nebi tili da in svak zna puno toga o njima...al ja iman stajalište da su to stvari kojih se ja ne sramin niti namjeravan sramit, jer sve je to iza mene, sve se to prije događalo...nevalja gledat u prošlost...jer onaj ko gleda u prošlost...loše živi...ne ide naprid...šta nije tako?...
...nego da ja nastavim...dakle ono je bila samo kratko o meni...sad ću pisat nešto o osnovnoj...ili bolje rećeno o onom razdoblju dok san bija na selu... te 4 godine...sve se to činilo ono...biće sve ok...jer šta je je jako brzo san se privika na novu sredinu i sve to oko toga i tribalo mi je dosta vrimena da ono upoznan neke osobe i tako...i onda san se kroz otih par godina počeja družit samo sa par osoba...i ono...bilo je puno lipih dana...ali i onih loših je bilo podosta...podjebavanja drugih iz razreda i iz škole...izrugivanje...sprdanje na moj račun...al to me nije toliko puno pogađalo...mislin je...ali ono šta me tuklo totalno bilo je kad bi se neko iz familije iskalija na mene...toliko puta san poželija da nestanen...da spasin sve oko sebe...jednostavno...da prikinen te sve agonije koje su me mučile...najgore je bilo kroz početak osmog razreda...jer san onda počeja i sovat...i onda san razveza jezik ono...sto na sto...al svatija san ja jedno šta san već gori napisa...nevalja gledat u prošlost....i sad danas kad ja pogledan na sve ovo šta ja sa vama dilin...na neki način se divin sebi...kako san uspija ovo sve tako podnit...i ponovo ću se vratit na onaj post o suicidima...koliko puta je meni došlo...da se više jednon maknen ća sa ovog prokletog svita...iz ovog grada...da jednostavno više nestanen i prikinen zamarat sve oko sebe...al pričajući sa nekin osobama...uvidija san neke stvari...ma kako ti teško bilo...ma kad god pomislija da više nema izlaza...da nemaš nikog s kin moš popričat tu su ti prijatelji...iako u takvin trenucima to tako neizgleda...i zapravo nikoga ne želiš zamarat svojin problemima...oni su tu...i da digneš ruku na sebe...uz to šta ćiniš sebi zlo...povriđuješ i njih...i to na jedan način koji se nemože opisat...jednostavno...još ako si s ton osobon ono stvarno ka brat i sestra...sve ovo me potaklo i zapravo...mislin da više kad upadnen u depru..neću titi dignit ruku na sebe...jer svatija san u zadnjih nekoliko dana i tjedana kakve me osobe okružuju...i lipo je znat da neko ima povjerenja u tebe..jer oparija san se ja ne jednom na ovome "povjerenju"...al eto šta je tu je...i tako prošla je i ta jebena osnovna...došla srednja i na neki način iz temelja prominilia moj život...upoznavanje malog milijuna predivnih ljudi...preseljenje natrag u grad...upoznavanje Crewa...koji me prihvatija na najbolji mogući način...i tako...sada bi moga reć da san sritan...iman curu koju stvarno obožavan...iman ekipu...iman brdo prijatelja...još malo ocjene srediti i sve je super...nadan se da će ovakvo stane potrajat...jer šta je, je...najbolje se čovik osjeća kad je on sam dobro i svi njegovi prijatelji kad su sritni i veseli kao i on...
...eto ja san nastavija sa ovin iscrpnim postovima...ubuduće će i oni bit ovakvi...neznan oću pisat o sebi...ili nekin stvarima šta se događaju oko mene...vidit ću...sad je samo važno da san nastavija sa svojon životnon pričon...a uz ovaj post danas san završija i pisanje skripte...iz zemljopisa...pa ako želite...lipo skinite i pogledajte...i naučite štogod (Klikni tu)...eto dragi moji blogeri i drage moje blogerice ja se sad malo povlačin...iden malo za prominu učit...pa svima lipo pozzz a nekima i nešto više...zna svak šta će dobit...bye....
...:el_diablo:...
Post je objavljen 23.04.2007. u 22:43 sati.