Evo mene.... Zasto danas pisem post, pitate se? Zato sto mi je tako strasno dosadno da nemam nista pametnije za raditi. Ovako... Jutros se nisam digla do negdje podneva i poslije sam se vagala i shvatila da sam DOBILA 1 KILU!!!!!!!!!!!!!! STRASNO! STRASNO STRASNO (ako kuzite sto mislim)! Covjece, ubit cu se! Vec imam nekih 5-10 kila viska i sad jos ovo! Doduse, nisam bas tako debela kao Orlovac, ali nisam bome ni puno daleko od toga. UBIT CU SE!!!!!!! Nisam nista radila dok nije tata dosao. Onda sam se sjetila da bi mogla skoknuti u knjiznicu. Tata je svejedno isao u kladionicu pa me povezao. Knjiznica nije radila pa sam krenula pjesice doma i sinulo mi je da bi mogla otici do Kikice. I otisla sam malo do nje, pa smo pricale dok smo kruzile oko njenog kvarta dok nismo odlucile otici u Idis. Tamo sam nas ja zadrzala bar pola sata zato sto, neodlucna kakva jesam, nisam se mogla odluciti sto da kupim. Nisam nista trebala, ali ja jednostavno ne mogu izaci iz Idisa praznih ruku. Kikica me zamolila da joj kupim jednu pozivnicu za vjencanje zato sto mi se svida. Jos me zamolila da kupim jednu pozivnicu sebi zato da je imam za uspomenu na nju zato sto ce jos malo pa kraj i svaka ide na drugu stranu itd... Kupila sam ju samo zato sto je Kikica to zeljela. Poslije smo srele Tonkovica (Zapravo, vidjele smo ga kako gleda kroz prozor svoje kuce pa ga e Kikica pozvala van) i jos malo pricali i to je to. Na kraju je svako otisao svojoj kuci (Tonkovicu je bilo jako daleko buduci da smo razgovarali na cesti ispred njegove kuce). Kad sam dosla doma ova setnja mi se uopce nije isplatila zato sto sam pojela jos kolaca. Kadkad se stvarno mrzim. I eto, to bi bilo to. Nista novo i uzbudljivo, nego tumorno i dosadno. Ajde bok i do citanja!
Evo jis i jedan Twiti (mislim da se tako pise) posvecen Kikici zato sto ona jos uvijek zivi u svijetu crtica:
|