klopa-klopa
četvrtak, 07.09.2006.
Djeca s drveca!
Upravo mi se ta stranica otvorila u dnevniku. 3.svibnja 2006 .San Antonio de los altos.Caracas-Venezuela. Danas izlazimo iz Propatrie,opet idemo gore na brdo u S.Antonio u ,,casa-hogar,, djeciji dom za ne zbrinutu djecu.Jedva cekam da vidim malu Genesis (4god.) i Leonarda. Prepoznali su me jos s ulice i trcali k meni u zagrljaj,nisam ih vidjela tjedan dana.Kako volim tu djecu,mala Genesis ima speceno lice iznad nausnice,prekrasna je i s tim oziljkom,ali ...da ga bar nema,da nema tu povijest zapecacenu na svom licu,ne radi se o estetici. Genesis,ven aqa!Dodi vamo,pokazala sam joj da sijedne u moje krilo.Pricaj mi o sebi...Rekal je da je ona mama 4-tvoro djece.Pitala sam ju: mama,od cega imas taj oziljak? A to,to me je moja mama oprzila s vrucom vilicom.Ja nju vise ne volim.- Pa zasto? pitam je s blesavom facom.-Zato sto sam pojela sekinu rizu. A sta je rekao tata?-ON nije bio kod kuce,al on me voli. -Znam,jako te voli! Da,al kad on dode kuci,onda moramo spavat na drvetu. -Ko mora spavati na drvetu? -Mi,ja,Gefery isto... Moja prijateljica Hellen skuplja tu djecu koju roditelji ostave zivjeti na drvecu,po ulicama i smecu,dovodi ih u ,,casa-hogar,, udomljuje. Imala sam srece ovog proljeca raditi s njima kao misionarka.Maziti ih i grliti,paziti i slusati,napricali su mi strasne stvari,onako ne trepnuvsi,kao da je to najnormalnije sto se dogada.Da ih tate iznajmljuju prek vikenda stricekima,pa dode puno golih teta,dobijemo puno slatkisa...i tako da ne idem u detalje.Svaki od njih ima svoju pricu,nimalo ugodnu za usi.Danas djeca od 2god prezivlajvaju na ulicama,hraneci se smecem i otpadima s placa,nalaze utociste i zaklon u nekom raspalom autu sto se rijetko nade jer tamo se voze auti stari po 50god.uglavnom si nekako sloze neko prenociste na stablima Manga koje im je glavni izvor prehrane.Klinac sa 12 godina,je pravi tata-mata za prezivljavanje na cesti i pomaze novo doslima.Cesto su zrtve ubojstva iz strasti,rezuckanja i spolnog opcenja,svakakvih idiota kojima se nadu na putu.Hellen ima oko 40god.dvije kceri i jednu posvojenu.U svojoj kuci ima po 20-toro klinaca uvijek,kroz tu kucu je proslo oko 400-500 djece koja je ona, sa ostalim misionarima i volunterima prvo,pripitomila s keksima i cajem,stekla povjerenje s djecom ,svaki dan u posjetima,njihovim ,,kucama,,na drvecu i smetlistu,uz kanale i pod mostovima i nadvoznajcima.Kad klinci steknu malo povjerenja i kad se onako divlji ,,pripitome,, odluce poci s njom.Tamo ih ona ,,baca,, na raskuzivanje,to je ne dozivljeno iskustvo,kako netko moze biti prljav,da ti prljavstina postane zastita na kozi od ugriza gamadi,i grebanja raznih grmlja i sikara,kroz koje moraju proci da bi dosli do svojih ,,skrovista,,....o njima se brinu ostala ,,braca po cesti ,, nahrane ih,pregledaju ih ljecnici,u toj kuci postoje sve osobe sa svojom svrhom,od psihologa do kuharice...Domom vlada mir,cistoca,red,djeciji smijeh,neka vesela krscanska glazba,koju djecica veselo popevaju kad se u refrenima pojavi ime Jesus,Dios,Senor...Ali ja sam nad tim malim glavicama nekako gledala tugu...tugu postanka tih zivota,njihove oziljke po tijelu od izivljavanja odraslih,ili ugrize stakora,dok su bili mali i nemocni da se obrane,napadale su ih razne zvjeradi i gamadi koje po smecu gmizu.Da vi to vidite,ne biste mogli vjerovati,na sto to lici,koji je to smrad,nemres otvarat usta...Recimo Jakusevac je za to smetliste,apoteka-smetliste.Nemam opce metafore.Onda se neki ljudi toliko bore za posvojenje i placaju i prolaze neke testove...pa ih se provjerava,(ok.opreza nikad dosta kome se deca daju) Ali ak vec nemrete imat decu,a zelite dete,obidite svaku metropou malo bolje udite tamo gdije ni smrt ne dolazi i spasite bar jedno.Moja Hellen veli da ima vec i unuke,koliko ih je ona iscupala od tamo,postavila na noge,poslala u skole...naucila tko je Isus i osnove stvari u zivotu zbog kojih zivimo i komu smo zahvalni.Naravno da ih pomazu crkvene zajednice i sponzori.Ali prije svega srce i ljubav da tom nemocnom i nevinom bicu mozes dati krov nad glavom,topli obrok i jos topliju rijec i cvrsti zagrljaj.To je pokretac svega.Ti klinci su poslusni,uredni,kreativni,umiljati...I gledam sad ove klinke koje cuvam,dode mi da ne pozelim imati djece,zive u trokatnici prekrasnoj s vrtom divnim,imaju SVE!al NE ONO STO SU NAMA NASI STARCI REKLI,,SVE IMAS,, -IMALI SMO BICIKL.One imaju sve,kaj pozele.Vriste bez razloga po sat vremena,ne pustaju vodu u wc-u,totalno ne poslusne ne dozivljavaju zivu silu,urlaju na svaku sitnicu kaj im ne pase,tuku se i ono rasture sve u sekundi,uzas.Plesu kao Shakira,imitiraju neke glupe igrice,koje lice na pornografiju,igraju se rata i nasilja....to je ono sto gledaju na tv-eu i igricama...Ko vecina nasih klinaca koji opce neznaju sto znaci ,,postovati svoje roditelje,, oni misle da to znaci ,,skakati im po glavi,,Nit se roditelji bave tom djecom,kupe im sve i aj bok.a oni kaj im nemaju kaj kupit posalju ih na drvece,Neznam opce kud mi je pobijegla nit vodilja ovog texta,jer me toliko rastuzi sijecanje na tu moju venezuelansku djecu,da bi sad istih stopa odletila do njih i grlila ih.Samo zelim zahvaliti svim svijesnim i razumnim roditeljima koji vode brigu o svojo djeci i postavljaju ih na noge.Da se ne umore i da ih motiviram da prolaze sto vise kvalitetnog vremena s djecom i budu im prijatelji. A onima koji ,,fale,, da se malo zapitaju,djeca nisu ,,vase vlasnistvo,,nemrete od njih radit kaj vam se prohtje,nit ih ostaviti da ih cuvaju babysiterice da ih opce ne vidite,ali im priustite sve i radite da bi im to mogli priustiti,radije radite manje i priustite im vise vremena,zagrljaja,igre,skakanja u dvoristu i izlete u sumu.Ja ovima dvijema koje cuvam,koje mi vec tak lagano skacu po zivcima,svaki dan ipak napravim neko iznenadenjce,izletic,voznju bicom po kisi,kupanje u jezeru pod zalaskom sunca,zakopam ih u pjesak u parku i sva se s njima zaprljam, vratimo se prljave i umorne ko svinje,tusiranje i spavanac,djeca su sretna,uglavnom svi najbolji provodi su nam prosli bez i jedne zute lipe.Priroda ima sve sto je potrebno za igru.Samo si potreban ti,tata i ti mama!Po mogucnosti da ste ponekad svi zajedno!Bog blagoslovio sve roditelje i cuvao svu djecu i poslao im puno slatkisa i ljubavi!!!!
