Jazz
16.04.2005., subota
ZVali su ga LEPI
 Ovo je tužna price iz velikog brda o jednom bečaru. Sve otkad se rodio vidlo se da je drugačiji od drugih na jedan vrlo poseban naćin. Oduvjek nije ga baš zanimala škola, igranje ili učenje, on je više volio provest besoknačne sate valjači se po blatu, spavajuči ili jedeći tj. njegov je slogan bio JSS (jedi, spavaj, seri). Svi su ga drugi vršnjaci gledali s ćudenjem i to mu je nabilo komplekse. Puno toga je on propustio u životu. Očito je toga posto i svjestan. Stoga jučer ok 18 sati 37 min i 43 sek reko je da mu je dosta svega i samo je otišo. Ja sam mislio da se opet išo malo provaljat po blatu (nešt su ga leda svrbila), ali ne. Otišo je kod kuče i uzo pištolj tati iz ladice. TAman sam imo fotic kod sebe i mislio sam ga slikat u njegovoj nedužnoj igri u blatu. Ali kad sam došo kod njega čujem "bum". I onda sam ga vidio sa pištoljem za svinje u jednoj ruci i sendvicem u drugoj (mora da je ogladnio od sveg tog rada). To je bio njegov kraj 15.4.2005. u 18sati 50 min i 24 sek po centralno europskom vremenu. To je njegova zadnja slika! |
