Ja to tako (ponekad) vidim

utorak, 02.06.2015.

NE MOGU TE PRONAĆI


Nekad je tako

Lako

Biti sam

Ne čeznuti

Ne tugovati

Ne disati

Taj toliko potreban

Zrak

Nekad je posve lako

Živjeti, smijati se, govoriti u vjetar

Sve što je ostalo

Neizgovoreno

Kako uspijevamo

Koračati

Čak i kada to ne želimo

Kroz svijet

Kroz uspomene

I neke tamo davne, zaboravljene želje

Neshvatljiva je ta lakoća postojanja

Bez ičeg svog

Bez života

Anonimno

Kretati se

Među gomilom koja i ne postoji

(Za mene)

Mada u njoj si i ti možda

Samo eto…

Ne mogu te pronaći



- 09:37 - Komentari (20) - Isprintaj - #

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.