Jamie Parizer

«Što to ima u ljudima tužno…» pjeva na radiju, a Jamie pomisli: Vidiš fakat!

Jedrenjak Jamievih misli okrznuo je ogromni ledenjak davnine. Dijelići prošlih trenutaka, rastepli su se po palubi rušeći i bušeći sve pred sobom. Ogromna rupa nastala tijekom udara, Jamiea je vukla i vukla sve više i više, puneći prazne prostore Jamievih milsi sa sjećanjima iz davnih dana.Uglavnom, da ne duljim, Jamie se sjetil nečega.

Bilo je to prije par ljeta. Osunčan, okupan i svježe obrijan, vijorio je u zagrljaj svoje nove potencijalno-buduće-nekej, a možda i više. Ona ga je krajičkom oka posmatrala kako se smije. Zanimalo ju je sve na njegovom licu. I dalje. Skrivena od Jamievom pogleda mirišala je Jamievu kožu, kosu. Sam pogled na njezine sočne usnice u Jamieu je budio život na tamnoj polutci još neistraženog svijeta. Mogli su provoditi sate i sate samo gledajući jedno drugom u one male točkice u zjenicama. Malo u lijevo oko. Malo u desno (nebreš oba dva odjemput). Dan je bio prekretak za njih. Sve što je god radio sa njom ispunjavalo ga je. Da, bila je to ona prava. Ušli su jedan drugom u život ko pas u svoju kućicu nakon duge šetnje. Kao fila u punjenu kokoš. Kako li su samo uvijek bili čisti, obrijani, namirišani, pripremljeni za sve. Uh, onda se nije moglo čuti «Neda mi se «, Joj ne sad», «Smrdi ti iz usta» ili «Marš od mene krmetino jedna odvratna». Da, da. Idila. Prava pravcata idila.

Za njega je mogla napraviti SVE. A i on za nju. Odnos između njih bio je prožet poštovanjem, divljenjem, romantikom i vjerovali ili ne pristojnošću.
Jer to je bilo vrijeme upoznavanja. Vrijeme kad su se jedno drugom udvarali, ucelofanirizirajući sebe i prikrivajući sve ono kaj baš i nije za pokazivati.
Baš su si bili ajnc a.

No, jedne večeri, nakon par tjedana hodanja, desila se večera. Večera koja jednostavno traži podrig. I pali su podrizi. Ni ona ni Jamie nisu mogli odoljeti. «Hihihi, baš smo se prvi put podrignuli skupa.» Iako su se nasmijali, nije im bilo svejedno. I jednim i drugim carevala je nesigurnost.

Nakon nekog vremena, Jamie je odlučio isprobati teren i jednog dana je bez ikakvog ustrezanja jednostavno prdnuo. Onako nehajno. Baš kako prdi i dok je sam. Čula ga je. No ništa nije rekla. To je ohrabrilo Jamiea, pa je od tog dana odlučio najnormalnije prdeti pred svojom dragom kao da je sam. Bilo mu je pravo olakšanje da više ne mora stiskati šupak i moliti Boga da Tihomir ne zasmrdi.

Ona je neko vrijeme ostala ignorantna na Jamievo slobodno ponašanje, no uskoro je i njena guzica propjevala. Malo po malo, jedno su drugog ohrabrivali da budu što prirodniji. U što se to razvilo najbolje oslikava scena od prekjučer kaj je Jamie, koji je cijelu večer ispuštao tople prdeže u aromi trulih jaja, ulovio jedan svoj prdež rukama i ponio ga prema nosu svoje drage. Ona mu je u ciki oduševljenja u usta gurnula prst koji je sočno umočila u svoj ušni sekret. Kasnije su odigrali jednu rundu grudanja sa netom izvađenim stvrdnutim šmrkljima-lopticama. A dan su završili prdenjem pod dekom i zamahivanjem poplona u smjeru «suparničkih» noseva.
Al, prdeži su klasična priča. Nisu više ni zanimljivi.

Najfascinantnije promjena u evluciji veze je što se svi oni slatki romantični trenuci jednostavno istope pod naletom skrivenih mana.

Eto recimo, prije par godina, Jamie i njegova draga sjedili su pred televizorom i nestašno su tovarili sladoled. Kupili su jedno pakiranje za njih dvoje. «Ti mene hrani…ne ne ti mene hrani»....Ili…»evo za tebe još jedna….još jedna… Ma joj ma za mene uopće nije bitno. Stvarno…. Samo ti papaj»….Ko male papigice. No danas njihovo jedenje sladoleda izgleda ko borba za preživljavanje.

Već se davno prestalo sa jednom porcijom. I sad svako ima svoj sladoled i to isti, da se izbjegne svađa «čiji je veći».
Jamie Parizer inače jede sladoled puno sporije nego njegova draga koja munjevitom brzinom trpa i po deset kuglica ako joj se da. U tom procesu jedenja deserta, gotovo uvijek dolazi do onog napetog trenutka kad ona sa svojoj žlicom namjerno i glasno zastruže po dnu čaše svojeg sladoleda dajući na znanje da on nema više…jadna. U to vrijeme, Jamie uživa tek u prvoj polovici svoje porcije.
Al Jamie dobro zna što ga čeka. Zna da je pitanje vremena kad će njezina žlica posegnuti za njegovom čašom. I samo šuti. Jede...i pravi se da je zagledan u televiziju… I jede… a ona struže i struže i struže… I gleda ga. Onda joj se Jamie smiluje pa joj da jednu žlicu nek cucla. I drugu. Al kod treće žlice već nastaju trzavice. Dok se na kraju ne izdere na nju da nije normalna i da je totalna neumjerena glupača. Pička joj materina i te stvari.
Tako je sa svom hranom. Sve treba biti geometrijski strogo podjeljeno na pola da nebi bilo sukoba. Ko dve gorile.

Pa onda oni divni trenuci osobne intime koji su jednostavno nestali… Jebote. Postalo je normalno prvo pišati, a onda i srati jedno pred drugim. Ništa više nije tajna. Nema više celofana. Sad se i tamponi guraju usred sobe. Mislim, neznam kaj da vam velim.
Zaključite sami. No, jedno je sigurno: povratka nema.
Pouka dana: «Svaka sloboda donosi neočekivano»
Voli Vas Vaš
Jamie Parizer

«Još i danas zamiriše trešnja» ima potpuno drugačiju konotaciju poslije ovog, ha?