Jamie Parizer

Dobar dan!
Danas, u lijepoj prijepodnevnoj šetnjici, osunčan ljepljivim zrakama zubatog sunca, naš Jamie Parizer skoro se usro od navale sjećanja.

Dakle, što se dogodilo... Hoda Jamie pored parkića, a u parkiću idila, dječica razigrana skaču, rade ledenjače sa kamenom u sredini pa se gađaju u glavu, pesi se šnjofaju po guzici, gazde gledaju govna od svojih pasa da vide dal su se dovoljno usrali, snijeg , eto još malo pa nestao, a u pozadini, u jednom skrivenom kutku parka, jedva vidljivim s ceste, stoji jedna mala klupica.

I Jamie se nasmije jer je na toj klupici kao srednjoškolac provodio brojne burne subotnje noći opijajući se do iznemoglosti. To je bilo doba kad je Jamie u sebe mogao uliti bilo što na čemu je pisalo da ima alkohola. Ta klupica, osim Jamievog najvjernijeg prijatelja, Jamieu je bila ono sveto mjesto gdje je uporno bario komade. Znate ono, skupi se ekipa u parkiću, ulijeva se u sebe najjeftiniji alkohol iz šiptarskog dućana, pa onda se društvo rasuje po klupicama i tak… E i tak je Jamie imal svoju vlastitu klupicu za barenje pički.

Prošlo je stvarno dosta pički kroz tu klupicu, neke su samo slinile, neke su naporno inzistirale na glupim filozofskim razgovorim (one tvrde za zbarit), neke su se raskalašile do kraja. Ukratko, neke su se malo zadržale a neke su odma pobegle…

I danas ujutro, našem Jamieu navru misli i sjeti se on jedne akcije iz početaka. Ona (nazovimo je glupačica), pijana ko deva, zagledala se u Jamieve duboke oči pune ispucanih kapilara. Bilo joj je dosta jedno prek kurca rečeno »super si mi» i odma je pala. Valjda ju je dojmio topli alkoholni dah po kojem je Jamie bio uvelike poznat.

I Jamie, a što nebi, uhvati se on posla. Čuj, mala je ziher za ić do kraja, treba to iskoristit. Sline se oni, mala se sva razbucala, baca se ona po Jamiu, njihovi dahovi rade dimnu zavjesu na onoj hladnoči (čuj, vani sneg, minus pun kurac stupnjeva….), pipa ona Jamiea po raketi, raketa spremna za lansiranje, ona otkopčava šlic, diže svoju strganu (grunge je bil u modi) suknju, razvlači one debele neke čarape i oče se sesti. Na Jamia. Na njegovu vruču raketu. I Jamie je već sklopil okice, a ona nekak neuspješno hopše po njemu. Jebote kaj ti je, pomislil je Jamie i uhvati on nju malo žešće, pripremi se na ugur, kad ono-ne ide.

Jebote-KAK neide? Proba Jamie još jedanut-neide. I Jamieu ništ jasno, ma kak? Si opće žensko ti? A mala se prepala da stvarno nije normalna, kaj je normalno rezultiralo s još jačim skvrčivanjem. I na kraju, ništ od toga. Jamie ostal na suhom na onom mokrom snjegu. I ide on njoj objašnjavati kak je to normalno i da se to svakom može dogoditi ( a najrađe bi ju zakucal u snjeg i pogodil s dve tri ledenjače i tak ju ostavil nepojebanu.) Al ne, Jamie je ostal miran, on je dobar dečko, romantičan čak, rekle bi neke.

Isto tak, drugom prilikom, isto mjesto, isto je bilo hladno za popizditi, promila u krvi:«za ne bit normalan», samo je u igri bila neka druga pička. Ta je bila vatrena od početka, nije Jamie moral bariti, ona je sama vodila igru. I tak se ta razularena pičkica (nazovimo je glupača 2), kao ono, ona je sad neka seks bomba, bacakala se po Jamieu ko luda. U očima joj je pisalo «hoću te, hoću te odma!» A Jamie se fino prepustil. Nije mu ni smetalo kaj je mala slinila ko puž neki, niti to kaj je bila malo teža nego standardna pička.

I mala se nakon rajcanja i talasanja legnula na leđa, spremna da joj Jamie uvali kitu. I Jamie nacilja, krene, kad opet nejde. Ma jebote, mislil si je Jamie, kud uvijek mene te zabarakadirane dopadnu. Ništ mu nije bilo jasno, kao prvo, kak uopće to može biti? Mislim O.K., ona se nije baš opustila (kaj se iz priloženog, uopće nije dalo pretpostaviti) al da neide unatoč tom svom guranju-to si nije mogel objasniti. Onda je pukel na žensku kaj je tak začepljena. Pa da nije nije normalna, pa da si je možda tampona ostavila nutra, pa joj se na kraju smijal i rekel joj da bu možda išlo ak joj hračne na pičku-kao, onda bu se lakše poskiznulo. I onda, nije ni čudo, -kaj drugo, nego Jamie opet na suhom.

Jamie je već imal teorije da ženske imaju neke elektromagnetne štiteve ko Voyager, pa da je junf u biti u više slojeva od koji svaki ima min. 1cm debljine. Pa da je to tak tvrdo da to treba s nečim oštrim zbušiti, i tak. I fala bogu, prije nego je svoju teoriju podjelil s ekipom (koja je već naveliko jebala okolo), pičke su se lagano počele otvarati. Jedna po jedna, i začas se skoro svaka kvalitetna pička barem dva tri put kresnula.
Jamieu se sve skristaliziralo: klupica, na -20, u parku sa splašenom junfericom i nije baš neko urnebesno iskustvo. Tada je odlučio da borbu s junfom prepušta drugima, a on od sad ide samo kroz utabane putiće.
I još mu uvijek nije jasno kak onda neko uopće može žensku silovati. To se skvrči ko kornjača negde, pa valjda moraju onda nekak pikati na slijepo. Ti psihopati kaj siluju sigurno imaju neke šiljate.

No, i tak je popračena dubokim mislima završila i ova današnja prijepodnevna šetnjica parkom.
Pouka dana: Svi normalni se u prirodi opuste. Oni koji se ne opuste, ne bivahu pojebani.

Voli Vas Vaš
Jamie Parizer