24.10.2007., srijeda
Ma ja sam zmaj :-) oporavljam se bolje od svih očekivanja....
|
Evo da zahvalim svima koji su mi bili velika podrška u zadnjih mjesec dana...HVALA Ja se evo; hvala bogu, oporavljam jakooo dobro! To je zbog silnog optimizma i želje za oporavkom...  Skinuli su mi sve sa noge,boli dosta,al polako sam počela hodati bez štaka...Sad još slijede dva/tri tjedna terapija i ja sam, ako Bog da, ko nova...A vjerujem da će dat...Eto ne znam šta ima novoga...mene i dalje svi paze i maze, naročito moj dečko koji se stvarno maksimalno trudi i stalno je uz mene.... Btw. Još malo pa ću i ja ići van, a onda čemo da sve lijepo proslavimo... 
|
komentiraj(9)|| na papir|| #|| ^
15.10.2007., ponedjeljak
Svi me paze i maze...i šta mi onda fali? Ma još samo da mogu hodat normalno bilo bi super..
|
Evo meeeeeee! Samo da se malo javim,dobro sam....ustvari koliko je to moguće... Noga je bolje,ne boli me više tako jako..samo što se ne mogu baš previše kretat..ništa bez štaka  ,al dobro! Kao što rekoh svi me paze i maze i sve je super samo da mogu normalno hodati...al ni to me ne spriječava da odem s ekipom na cugu.. A šta da vam više kažem,dobro je,moglo je bit puno gore... Uživajte,ciao! |
komentiraj(4)|| na papir|| #|| ^
05.10.2007., petak
Ma mRzIm Karlovac,kišu i to što se sve ovo moralo dogoditi baš meni....
|
Da, baš meni...Zašto baš meni???? Ma neću više uopće cvilit,  moglo je sve završit puuno gore...Za one koji ne znaju,prije tjedan dana me udario auto i to ispred škole,kad sam išla na zadnji sat vožnje.... sad sam već mogla imat vozačku,a ovako ove godine valjda ništa od toga.. Padala je kiša....skliska cesta,a lik se brzo vozio...i eto,sletio s ceste...ma mogo me ubit,al eto nije!! Previše toga ja još moram napraviti,da bi samo tako bio kraj..ne,ne može još!! Mi ustvari nismo svjesni koliko volimo život i koliko ga želimo živjeti dok ti se ne dogodi nešto ovako i shvatiš što si sve mogao propustiti i iztgubiti... Ja sam prvih par dana samo plakala ,plakala i plakala...nije tako strašno s obzirom kako je moglo biti...noga mi je pukla u stopalu na tri mjesta..imam langetu,pa onda još i gips poslije toga...ma užaš..meni to još teže pada jer nisam navikla bit doma cijelo vrijeme i ležat....a toliko toga sam htjela napraviti...Nije sve crno kako se čini,imam uz sebe ljude koji su mi velika podrška sad i to mi puno pomaže... Sad svi skaću oko mene,pokušavaju me raspoložit,udovoljit mi isl.. Hvala im svima na tom,jer da nema njih (mame,tate,bake,frendica,frendova i dečka) uz mene sad,ne znam kako bi sama... Mislim da sam više doživjela psihički nego fizički lom...al sad još više uviđam koliko sam zapravo jaka,optimistična i hrabra u svemu ovom... a to je sve za sad od mene...ne mogu još baš sjedit,pa moram ić leć...ajde držte se vi svi meni,a ja ću,bez brige budite,sve propušteno dobro nadoknaditi
|
komentiraj(11)|| na papir|| #|| ^
i uživati u životu koliko je to god više moguče
,svog slatkog filozofa 
i to je ukratko to!
...bahate,prepotentne,umišljene ljude...kad sam loše volje,nervozna i sl.
Par pjesamaaa i sl.;
...