Marketing
Ma mRzIm Karlovac,kišu i to što se sve ovo moralo dogoditi baš meni....
Da, baš meni...Zašto baš meni????
Ma neću više uopće cvilit, 
moglo je sve završit puuno gore...
Za one koji ne znaju,prije tjedan dana me udario auto i to ispred škole,kad sam išla na zadnji sat vožnje.... sad sam već mogla imat vozačku,a ovako ove godine valjda ništa od toga..
Padala je kiša....skliska cesta,a lik se brzo vozio...i eto,sletio s ceste...ma mogo me ubit,al eto nije!! Previše toga ja još moram napraviti,da bi samo tako bio kraj..ne,ne može još!!
Mi ustvari nismo svjesni koliko volimo život i koliko ga želimo živjeti dok ti se ne dogodi nešto ovako i shvatiš što si sve mogao propustiti i iztgubiti... Ja sam prvih par dana samo plakala,plakala i plakala...nije tako strašno s obzirom kako je moglo biti...noga mi je pukla u stopalu na tri mjesta..imam langetu,pa onda još i gips poslije toga...ma užaš..meni to još teže pada jer nisam navikla bit doma cijelo vrijeme i ležat....a toliko toga sam htjela napraviti...
Nije sve crno kako se čini,imam uz sebe ljude koji su mi velika podrška sad i to mi puno pomaže... Sad svi skaću oko mene,pokušavaju me raspoložit,udovoljit mi isl..
Hvala im svima na tom,jer da nema njih (mame,tate,bake,frendica,frendova i dečka) uz mene sad,ne znam kako bi sama... Mislim da sam više doživjela psihički nego fizički lom...al sad još više uviđam koliko sam zapravo jaka,optimistična i hrabra u svemu ovom...
a to je sve za sad od mene...ne mogu još baš sjedit,pa moram ić leć...ajde držte se vi svi meni,a ja ću,bez brige budite,sve propušteno dobro nadoknaditi 
Post je objavljen 05.10.2007. u 14:48 sati.