Ivva

Ustajem s visokom temperaturom. Zasto bas danas da se razbolim? Zasto bas danas kad moram uraditi hiljadu stvari. Moram.. a sta ako u stvari i ne moram? Kad bolje razmislim ne moram nista, moram se odmoriti.
Moram se malo posvetiti sebi a kada dodje trenutak da nesto uradim samo za sebe ne stignem jer moram..
Moram se baviti sportom ali ne stizem jer moram uraditi..
Sramota me da pomislim koliko dugo nisam pila kafu s prijateljima. Nisam stigla jer sam morala..
Mnogi bi rekli "eh to ti je bolest danasnjice nista se ne stize".
Tuzno je kad ostanemo bez nekog dragog a nismo se stigli oprostiti jer smo morali svasta drugo uraditi. Kako smo mogli znati da te osobe nece vise biti? Kako bi nam tako tmurna misao i pala na pamet?
Vec i vrapci na granama znaju da se tako ne zivi. Svi znamo da treba da manje jurimo za poslom parama a vise da se smejemo, radujemo i uzivamo u malim stvarima.
Iako sve to znamo iako nas na zalost teske i tuzne stvari podsete na to svi cemo opet raditi isto.
Opet cemo misliti za prijatelje i sebe "ima vremena, sutra cu to" i mahnito juriti da zavrsimo sve nagomilane obaveze. Da li uvek uz rec "obaveze" ide i rec "nagomilane"?
Ipak, nije ni tako strasno uspemo mi i izmedju tih "moram ovo" i " moram ono" ukrasti trenutak i zagrliti i sebe i druge samo ako zelimo i znamo ukrasti.
Pisacu drugi put, sad odoh jer moram uraditi jos….:)