27.12.2010., ponedjeljak
|
I tak se vozim po gradu i tu i tam mi dođe da naletim na tvoj auto. Ne s autom. Nego onako, da te vidim. Da vidim kaj bi osjećao da se slučajno sretnemo. Većinom je to kad vozim noću i nema nikog. I kad sam radi toga većinom i umoran. Onda zamišljam čudne pizdarije. Nije to često, ali se dogodi. Ne znam zakaj je to opće tak, znam da bi htio da nisi nikad postojala ili da si ostala u svom paralelnom svemiru koji se nikad ne bi sreo s mojim da nema isusovog interneta. Donio nam je youtube i tebe. Jedna od tih stvari je jako dobra. Al u principu nemam nikakvu emociju više, tak da su te sve misli možda samo odraz činjenice da mi se nikaj ne događa u životu. Za ono drugo dno sam shvatio da je glupa ko kurac. Oh bože, kako je to loše shvatit. Može mi se svidjet zla osoba, sjebana također. Ali kad shvatiš da je netko glup, samo bi htio zaboravit da si ikaj osjećao, mislio, radio, imao ikakvu poveznicu. Al ni to me ne jebe. Imam gastritis. To je već sjebana stvar. Peče vrlo realno i ide nakurac najviše ikad. Neki dan sam se, iako ne pijem, napio. U pitanju je bilo kuhano vino, a to kako ide šećer, klinčići i cimet, ofišli nije alkohol nego čaj. Eto, tako nešto ja sebi mogu prodat i najbolje mi je. Bila je i policija, svi smo slavili rođenje krista. Onda smo malo smanjili glazbu, pa policiji više nije bio dobar tulum što je rezultiralo odlaskom. Brzo smo se oporavili od tuge i napravili hip-folk ili folk-hop bend. Ima nas sto i uskoro ćemo imat spot. I pjesmu ćemo napisat isto za taj spot. Binamo. |