07.07.2010., srijeda
|
Jako sam pijan.Kao nikad. Stvari su jako jednostavne, općenito. Postoje ljudi koji bi me udarili u glavu sirovom silom, ali kad su priče nedovršene, ti si jebeš mater. Ok, možda nisu svima priče nedovršene. Samo tebi. Pišem slovo po slovo, riječ po riječ, sporo kako nikad do sad nisam, iako sam već mnogo puta bio jako pijan. I stišćem taj alt+s toliko puta da komp ne zna što čini. Svi mi želimo bit jaki. Želimo bit moćni. Želimo bit osobe iz stripova i filmova. Neki od vas možda to i jesu. Jaki, dosljedni, moćni, pametni, sve dobro što postoji na svijetu. Ja nisam ništa od toga. Ne razumijem ništa od toga. Ne znam kako izgleda zavist, pa nemrem željet bit to, ali jebiga, možda bi bilo dobro. I tu je onda ona. Koju ni ne poznam, koju ne znam, o kojoj ne znam ništa osim da me razbila na komadiće koje ne znam skupit, ne mogu skupit i ne znam kaj napravit. I znam da joj je svejedno i da ništa od stvari koje će se ikad dogodit u mojoj domeni neće bit bitne. Ali nikad. I ko ga jebe. To je jednostavno tako. http://www.youtube.com/watch?v=GvhODr0ov5s I ne vjerujem da je netko uspio to reć, iako je priča jako drugačija. Ali jest. |