24.03.2010., srijeda
|
Kad vozim pijan, smiješim se. To je ono kaj se u psihijatriji ili psiholohiji, ne znam, zove "neadekvatno se smiješi". Ja to radim. Doduše, ja to radim većinu vremena. U zadnje vrijeme mi je čudno stat pred virtualni papir. Ne osjećam se pod protekcijom. Nekoć jesam, ili nisam razmišljao o tome. Imadoh priviđanja večeras. Vidio sam zlu kurvu (tm), to nije bilo priviđanje, i onda sam priviđao bivšu u krivim putevima. A onda sam bio malo na azjtv, i tamo sam popio još alkohola. Mene i dalje jebe zašto ljudi lažu, kad je sve ostalo puno jednostavnije. Mogu se zauvijek pitat to pitanje. Recimo, da sam s frendom na cugi sad, samo bi me pogledao pogledom "retardiran si" i nastavili bi pričat o nečem drugom. Gledam s jednim zatvorenim okom. To je kriva izjava. Gledam onim otvorenim okom, ali S jednim zatvorenim. Oh, kako je to domišljato pijanom čovjeku. I dvd koji bojkotira mog jamie culluma. Ja bi užasno puno toga tu napisao i sve bi bilo jako emotivno i prekrasno i tužno i sve, ali neću. Ne znam poantu. Naše ljubavi su naše. Opet, ako su naše ljubavi samo naše, tko bi pisao o ljubavi osim licemjera? Ako su naše mržnje samo naše, tko bi se uopće usudio reć da mrzi? Da ne govorimo o prijeziru. To je posebna kategorija. Ružna je. Ali iza svih ovih stvari nalazi se čežnja. Ništa drugo. Iza ljubavi, prijezira, mržnje, nalazi se čežnja. Čežnja je ono pjesničko gledanje u nebo koje prezirem. Ali to je samo želja malenog dječaka za autićem kojeg je jednoć vidio u izlogu glupog kioska u importanneu, u prolazu. Ništa više. A toliko puno znači. Znači sve te snove, zamišljanja, ideje. (Ne znam dal vama bojler kad pustite hladnu vodu ide zzzz, al meni da. I tad mu moram reć "Ovo je hladna voda, idiote." I to sad, osim njega, zna još ljudi.) Nemrem se nikak pomirit s tim da je život takav i takav i da te stvari jednostavno moraju bit tak, jer drugačije biva košeno sa prirodom ljudskog roda. Pička li ti mila materina, prestani lagat, ne budi jebena pičkica i dobij po pički kako i zaslužuješ. Ful sam si dosadan s tim već, ali nema opravdanja za sustavna sranja. Ovo se rimuje. General woo-hoo. Čežnja je ona želja da učinimo krive stvari pravima. Bila to želja da budemo na marsu, o kojem pojma nemamo ali mislimo da smo trebali biti rođeni tamo, ili ispravljanje realnih stvari koje su se dogodile mimo nas, svejedno je. Al to se nikad ne dogodi jer smo rigidni kao gospodin s brda koji peče svinju i mi mu se smijemo. Ali svi smo jednako rigidni. I ne želimo znat ništa izvan naše domene priznanja. A to je toliko manja domena od domene događanja, da je izlišno spominjat proporcije. Meni je fascinantno kako znam riječi poput 'izlišno' ovoliko pijan. To je prejebeno. Prošle godine sam bio u pekari s prijateljem i onda sam kupio skušu i 15 metara nakon odlaska iz pekare se zabio u stup pišuć poruku osobi u koju sam možda tada bio zaljubljen. Ma bio sam jako zaljubljen. Ona je bila meni jako duhovita i ja sam mislio da je jako super osoba. Baš onako ko kad si dijete i misliš da je nekaj jako jako super. Ja kao dijete nikad nisam mislio za loše stvari da su super, kao što recimo neka djeca misle da su bombe ili eksplozije super, ali eto, tada sam mislio. Bombe i eksplozije nisu super. Ali opet, ja sam tada mislio da je to super. Nemam poantu u ovome. Vidio sam ju danas u prolazu i nisam osjećao ništa, iako sam psovao u automobilu. Svejedno bi htio sve upletene u sve priče u zadnjih godinu dana postrojit pred zid, sjebat ih argumentima i čekat da se međusobno pobiju. Jer ja, amoralno dno svega, jedini nisam lagao jebeno nikome. A oni su svi lagali. Ali svi. Svi jebeno. I onda bi se oni pobili. Jer svi lažu i govna su i sve, ali dobro im je. Selektivna bomba isusa krista na križu, ranjenog. Ta crkva postoji, bez na križu. Jebao vas strah od istine. Jebo vam bog mater isto tako, al on to ne čini. Ili čini, pa ste svi božja djeca. Htio sam pričat o nečem lijepom, ali teško je pričat o tome kad si proveo čitav dan u vodoprivredi. I zaljubio se u njihovu tajnicu koju nikad više nećeš vidjet. I nakon kaj sam pročitao post, pitao sam se koliko si lažem u vezi bilo čega kaj želim ovdje. Vjerojatno puno. No, lažem samo sebi. Oh, benevolentne li individue. Idem se udarit u guzicu i spavat. |