29.01.2010., petak
dobar dan
|
Ja imam najbeskorisnije talente ikad. Mogu napisat sve ikad na svijetu ikad pijan najpijaniji ikad sa minimalno ili nikoliko pravopisnih grešaka. Moji talenti su beyond beskorisnog, jer kad i jesam u takvom preintoksiciranom stanju, osim što pišem užasno prebrzo, tako da mozak ne shvati kaj pišem, pišem apsolutne idiotizme. Što eto, ima smisla, s obzirom da mozak ne razumije kaj pišem. Večeras sam jako jako sretan. Mislim, ta sreća vjerojatno nema veze s isusovim mozgom nikoliko, ali eto. Ja obično kad izađem van, od 100 žena prisutnih vidim jednu koja mi je zgodna i ta je onda na kraju glupa ko kurac, ili me ne doživljava uopće na najjače. A večeras propustih neku djevojku do šanka i onda sam skužio da mi je prezgodna. I onda sam ju gledao najglupljim pogledom retardirane koale smrti i svega lošeg iduća 2 sata, ne bi li ona inicirala komunikaciju. I onda sam joj rekao da ne znam kaj bi joj reko te kako se zovem. Ona je rekla isto. Nekoliko desetaka minuta kasnije smo se ljubili. Bio sam jako sretan jer je jako zgodna i simpatična i sve i dizajnerica je, al ne muška jer su oni svi najjače gej. Ne znam. Ja sam duboko emotivno sjeban proteklom godinom, čini mi se. I nepovratno. Detalji koji daju natruhe potencijala bilo čega u momentu su ono kaj me tjera na preživljavanje. Postoje ljudi kojima je nebitno kaj rade, dokle god ispunjavaju svoje potrebe u tom razdoblju, koliko god sjebali nekog drugog. Ne u momentu, u razdoblju. A i u momentu. I dalje nemam jebenog pojma kaj bi napisao. Sjeban sam iznimno. Repeat. Repeat. Repeat. Ali i dalje se svima najebem matere jer mogu. Po svim kriterijima. Phew. Laku noć. Ovo je pripadajući soundtrack. To prvo otvorit i na repeat. http://www.youtube.com/watch?v=tUTHDDO88lc |
20.01.2010., srijeda
|
Jednom će proć dovoljno godina za zaboravit sva sranja koja me pikaju po mozgu i svim dijelovima tijela dnevno. Jedini problem je kaj su u pitanju godine, a niti jedna distrakcija nije dovoljno moćna. Dobitak na lotu, kam tu mi. Iako je i to sranje. Ali sranje koje bi iznimno pomoglo. |
04.01.2010., ponedjeljak
|
I tak, ovu godinu sam počeo užasno berićetno. Bivajuć zao prema zlim govnima, i to putem govorenja istine, što je eto, ponekad zlo. I jako sam zadovoljan s tim. Isto tako, iako ne vjerujem u novogodišnje odluke, neke od njih su se same nametnule. Nema više komunikacije ni odnosa s ljudima koji prema meni nemaju isti odnos ko ja prema njima. Ne govorim o emocijama, o odnosu. Onda recimo, idem zarađivat novac. I zarađujem ga. I onda recimo, neću pit. Oh, sreća. I dalje jebanje majke. I sve. Jebite si majku, bivši zli ljudi. Dobar dan police u stanu, čišćenje kuhinje, teretana i posao za novac. Radost. |