07.12.2009., ponedjeljak
Dobar dan
|
Još jedan dan koji će vjerojatno proć za mili kurac, pa ga pozdravimo radosnim pozdravom danu. Oj. To nije radostan pozdrav. Činjenica da ružna sranja koja mi se događaju u životu mogu poluduhovito formulirat ne znači da ta sranja nisu iznimno ružna i da ih kao takva ne proživljavam. I ide mi na kurac kaj moram pisat o tim sjebanim stvarima, umjesto da primjećujem one zabavne retardiranosti koje čine život sretnijim i veselijim. I primjetim ih, ali teško ih je percipirat kao toliko super stvari da bi podijelio s nekim tko to ne kuži u potpunosti. I onda krenu srat o tome kako negativan stav privlači negativno. Ali ja nemam negativan stav, da imam, ubio bi se davno. Jednostavno mi se dnevno događa stotinu loših stvari na koje nemrem utjecat. I onda ja to spomenem ljudima, a oni nastave s koeljovskim sranjima. Privlačenje negativnog. Privlačim ti mamu. Nemam defaultno negativni stav. Trudim se. Ali kad imaš svaki dan nekakvo sranje, ali doslovno svaki dan, teško je bit sretan i veseo i brijat na jebenog koelja kojeg bi zatuko nasmrt vrećicom iz apoteke, onom tanjom. Da ga sretnem. To bi trajalo godinama, to ubijanje. I koeljo bi privlačio sva dobra svijeta iz raja. Ne, ne volim psiho pičke, nisam ovisan o tom tipu adrenalina. Ne, ne volim da mi ništa u životu ne funkcionira. Ne, ne privlačim jebene negativne stvari negativnim stavom. Ti ljudi jednostavno dođu i bivaju zli. Bojleri se kvare. Skuteri se kvare. Većinom mi se te sve stvari događaju same, ja veze nemam s njima, samo dođu. Kad sam trijezan, kad radim, kad se trudim. I onda kad se zabijem autom u stup, bar znam da sam ja ta pijana budala koja je sjebala stvar. I onda je stvarno dobro. I nije mi krivo, jer znam da sam kriv. I stvarno nije bed. Ali za ovo ostalo ću stvarno jebat isusovu mater životu. Na najjače. I kužiš da skoro ni sa kime uživo nemreš pričat o tim stvarima. I onda su tamo ljudi i ti se onda nasmiješ i šutiš. I onda pizdiš po internetu, blogu, nečem. Eto, vratih se na blog i lakše mi je, stvarno je. Zapravo ni sa kime ne pričam, ali kažem stvari. Ljudi ne vole pričat o stvarima koje ih stvarno muče. Ne vole ni razmišljat o njima. Jako malo ljudi će ti reć da je nesretno, usamljeno, jadno i nikakvo. To će opravdat onim sranjem da negativna misao privlači negativne stvari ili nečim jednako retardiranim. A istina je da se boje priznat da su slabi. Ne znam zakaj je to bed. Zakaj se skrivamo u prijateljima, poslu, interesima, ne znam čemu, od činjenice da smo slabi? Nemam pojma, ne radim to. Bijeg je uvijek najlakša stvar na svijetu, ikad. Većina ljudi doživi nekakav overload. Spusti im se zavjesa i ne mogu ništa više. Jer su pičkice. Naučih kroz život pitat sva pitanja i čut sve odgovore. Na repeat ak treba. Ali ljudi to ne rade i to me jebe i zbunjuje na najjače. I ona famozna rečenica "bit će bolje". Onda ti pitaš tu osobu zakaj će bit bolje, a koja god ona je, reć će ti "jer mora". Ali stvarno ne mora, onak, ne mora. Pogledajmo oko sebe koliko ružnih i loših priča ima. I to ja velim njima, a oni nastave s koeljovskim sranjima. Privlačenje negativnog. Privlačim ti mamu. Nemam defaultno negativni stav. Trudim se. Ali kad imaš svaki dan nekakvo sranje, ali doslovno svaki dan, teško je bit sretan i veseo i brijat na jebenog koelja kojeg bi zatuko nasmrt vrećicom iz apoteke, onom tanjom. Da ga sretnem. To bi trajalo godinama, to ubijanje. I koeljo bi privlačio sva dobra svijeta iz raja. Ne, ne volim psiho pičke, nisam ovisan o tom tipu adrenalina. Ne, ne volim da mi ništa u životu ne funkcionira. Ne, ne privlačim jebene negativne stvari negativnim stavom. Ti ljudi jednostavno dođu i bivaju zli. Bojleri se kvare. Skuteri se kvare. Većinom mi se te sve stvari događaju same, ja veze nemam s njima, samo dođu. Kad sam trijezan, kad radim, kad se trudim. I onda kad se zabijem autom u stup, bar znam da sam ja ta pijana budala koja je sjebala stvar. I onda je stvarno dobro. I nije mi krivo, jer znam da sam kriv. I stvarno nije bed. Ali za ovo ostalo ću stvarno jebat isusovu mater životu. Na najjače ikad. I blog ne radi. Ja ne mogu ovo postat jer blog ne radi. I interesantno je kako je ljudima užasno svejedno, a kako žele to kompenzirat nekako jer zapravo ne žele da im bude svejedno. I tako mi cura koja me jebeno ne doživljava pol mrtvog kurca i poluignorira na chatu fb inače, nudi kupit grijalicu. "Jer se brine". I onda joj kažem da bi bilo ljepše da me ne ignorira u razgovoru, pa ona popizdi da ju smatram materijalistom i da neće više pričat. Ali ne, uvijek je lakše ponudit materijalno nego razgovor. Nekakvu bezveznu pomoć, nego društvo. Al onda se oni uvrijede jer ti odbijaš najbitnije i najbolje na svijetu - materijalno. Jer zna se da je materijalno najbitnije. I da kad se ljudi zabrinu ne ponude razgovor, nego materijalno. Mater vam svima plitku jebenu usranu mrtvu jebem u pičku, da vam jebem. Ali svima koji me znaju sam divan i zaslužujem sreću, ne. Jebite si sebičnu, usranu, jadnu mater. Od svih glupih kurvi koje lažu i seru, do svih lažnih ljudi koje imam u životu. Možda stvarno karmička jednakost. Jebem sve kaj se miče i jako me to veseli. Možda me i ne veseli. Možda kompenziram. Ali ne lažem. Nisam neodlučan. Ne lažem ni prijateljima. Ne razumijem ovo jebeno, nimalo ne razumijem. Ali kad te karma pogodi u pičku, to se valjda ne može izbjeć. I onda si kriv. Kaj si glasan, kaj si hiperaktivan, kaj imaš epilepsiju, sto jebenih kuraca za koje ne bi trebao bit kriv jer je to jednostavno tako, jebeni isus te takvog postavio tu i sad ti se smije, jer mu puca kurac. Nije fer. Jednostavno nije jebeno fer. Svijete, jebi si majku milu više nego jebeno ikad i umri. |