21.05.2005., subota
Pametovanje, sranja, sise...
|
Onak kak ja znam srat onima kaj ne karaju, našla se meni srat iberpametna koka iz stranih država. To je nekaj nevjerojatno. Sa spikom "sve se može kad se hoće" i "kad si sretan, vikni glasno ti hu-ra" te sličnima. Fakat jebeno nevjerojatno. No, kako sam ja shvatio da će se oni kaj ne karaju puno prije poženit i bit sretni, bez obzira na to kaj im žena ne guta i ne daje u dupe, a ja i dalje karat okolo a bit sav buhuhu i sranja jer nemrem nać srodnu dušu i te patetike, tak će valjda i ona skužit da sere uzalud. Naime, nekak je zajebano dok znaš čime se želiš bavit čitav život, a ne znaš baš kak točno bi to realizirao jer ti okolnosti i ne idu na ruku, štoviše, jebu ti materu žešćom kitom crnog slona. S druge strane imaš ljude koji nemaju pojma čime bi se bavili, ali znaju da žele da im bude bolje. Po mom iskustvu, druga opcija je daleko zahvalnija u praksi. To je recimo primjer te cure. Idem ja sad nekam pa ću okvirno ovo, ah ne, sad ću ono zapravo. Je je, to je to. I onda oni tak postanu neki mili kurac, te imaju profesiju većma potvrđenu od nekakove institucije u kojoj provedeš koju godinu te tako dobiješ i spomenutu potvrdu u pisanom obliku. Interesantno je isto tako kak se ljudi vole kurčit tim postignućima onak, usput. Gle, ak sam ja uspio, može svatko, ne? Ma mrš u krasan goli kurac. Onda svatko ko zgleda ko ja, a to po nekim općim normama nije ni blizu neki jebački izgled, može poševit i zaintrigirat većinu pičetine kaj ide okolo. Nemre. To il imaš il nemaš. I nemreš si objasnit, koliko god naravno, svaku svoju sposobnost i talent želimo izracionalizirat tako da izgleda kao da je zasluga naša. A nije, jednostavno je tako. Nema zasluga, nije to stvar nas. To je onaj neki kurac koji dobiješ rođenjem. E pa ja recimo nemam šemu da kužim kak se isfurat u životu da mi bude dobro. Uvijek neku kitu zajebem i onda se pitam kaj je bilo. A niš nije bilo. Karma, nesposobnost kuženja nekih stvari, sagledavanja veće slike, strpljenje, kurac palac. Al to je jednostavno tak, isto nije podložno promjeni. I sad, pokušavaš skužit kaj ne ide. I onda dođeš do toga da si jednostavno autist za neke stvari da ga jebeš. Ko oni frajeri kaj super zgledaju i dođe im pička za nevjerovat a oni ne samo da ne počnu pričat s njom, nego ni ne skuže da je došla do njih i da je to to. Nema pomoći takvoj ekipi, nimalo, dok ih nekakva dovoljno nabrijana ne otfura do matičara. Onda možda skuže da joj se i sviđaju. Jednostavno ne percipiraju te stvari. Tak ja ne percipiram prilike oko sebe. One životne valjda. Nemam strpljenja, ne razumijem ih, ne primjećujem ih, ne kužim kurca uglavnom. Nisam bome ni nekaj pretjerano kompromisan tip. Osim toga, ak nekaj ne razumiješ, kak možeš bit kompromisan? Pa ionak ne vidiš kaj je dobro a kaj je loše. I sad, ajde to objasni nekom. Nema jebene šanse. A njaaa a kaj je dovelo do takvog stava? Pa reci mi svoju životnu priču. Onda ti nećeš, jer ne da nema smisla, nego nije ni pretjerano povezana sa sadašnjošću. Ali ne, superpametna osoba u startu vidi povezanost i to je jedino kaj jebeno vidi. Reko gle, situacija je SAD kakva je, nema pretjerane veze s onim prije, osim da je ono prije utjecalno na to da se ja formiram u ono kaj jesam. Uvijek kukam u sadašnjem vremenu, štono će internet voajeri diskutabilne životne dinamike željni drame te koji povremeno zalaze ovdje jako dobro znat. Nekak sam opet u nezavidnoj poziciji i jebiga, kak je tak je. No, s vremena na vrijeme se pojavi ona neka tak jako pametna osoba, koja naravno ima glomazno iskustvo i sva sranja, te će ti željet pomoć navodno dobronamjernim savjetom. Kao vidi, ja sam mogla, možeš i ti. Ma ajd u krasan kurac. I to sve nešto uporno. Neću savjet. Daj mi novce ili pošalji sliku sisa, puca mi mili kurac za savjet. Tapšanje po ramenu je jedna od najgorih osobina ljudskog roda. Ono, reci meni. Sve će proći odmah. Gle, il pomozi, il popuši kurac. To je spika ko s političkim strankama i ovim raznim udrugama koje niš ne rade, osim sastančenja, te na svakom sastanku isfuraju milijun prijedloga kak da se pomogne narodu, od kojih niti jebeno jedan nikad ne bude proveden. Osim kaj po putu steknu mnoga poznanstva, te njihovi sinovi i prijatelji dobiju vozačku natrag istu večer nakon kaj su pogazili čovjeka ili gnua odlutalog iz zoološkog. Nije meni niš bolje ni gore od ostatka debila kojima je loše. Svako ima svoj svemir lošeg i granice istog se ponekad prošire, ali ne dovoljno da bi uzrokovale nekakav veći šok. I onda funkcioniraš unutar lošeg i manje lošeg, koje percipiraš kao super razdoblje. Dakle, svatko pozna svoje loše i unutar njega manevrira. Ne govorim sad o šokovima gubljenja voljene osobe i sličnim stvarima, to je zasebna kategorija kojoj smo svi podložni i koja je neizbježan šok, u kakvom god sranju ili ne sranju jesi. Hoću reć, ne živciram se više oko svoje situacije, osim kad uleti tak nego superpametan sa 100 ideja i sranja od kojih ni jedna nema veze s tvojom situacijom, karakterom, okolnostima. I onda kad veliš gle, stvari su kakve jesu, veli da melodramatiziraš i sažaljevaš se. Al to nije tak, samo si prihvatio stvari i to je ok. Ali superpametna osoba ZNA da nije dobro prihvatit stvari i nastavlja srat, jer je naravno, superpametna. I skužio sam zakaj se nemrem zaljubit. Glupo, al mislim da sam skužio. Eh, sad, iako ne vjerujem u biološke godine, imam ih dovoljan broj da zapravo podsvjesno svaku ženu gledam ko potencijalnu majku djece si, te niti jedna ne udovoljava apsolutno svim kriterijima. Prije par godina, bio bi sa svakom od svojih frendica/ljubavnica/etc. Dobro, jedna bi imala prednost. :D Ali sad...pa jebote. Tu su kriteriji prebolesni. Godine, pa onda dal radi kaj voli, pa dal su joj roditelji sajkoz (alo, starci jebote, ja o starcima neke žene razmišljam) pa recimo sve one sitnice od mog ganjanja automobilom, do retardiranog držanja te glazbe koju nemrem kapitalizirat, do svakog milog usranog stava o svemu. A to se vidi odmah, jebeš mi sve, nakon sat vremena razgovora ti vidiš dal je moguće da je to ta osoba il bi se sam mogli dobro poševit te družit smijuć se etc. sranja. :D Iskreno, blago me začudila ta spoznaja, iako ne i šokirala. Al to je jedina logična stvar. Ne da mi se više nadjebavat s nekim oko sitnica, oko pogleda njenih staraca na ono kaj ja radim, oko toga kak me doživljavaju njene većinom glupe prijateljice (ova mora imat prejebene frendice, da SVAKU želim poševit i ženit i sve, al da ipak to ne činim :D) i slične pizdarije. Oh, kako beskompromisno. Al zapravo, jedino realno. Teorija klackalice, koju sam davno napisao, samo sad na više nivoa. Ženo, imaj svoje interese i svoj život. Nek te boli kurac za moj. Ah, kakova utopija. I za kraj, iznio sam jučer teoriju o sisama. Mislim, napala me neka tamo ženica preko iskrice jer sam napisao da tražim bogatu, pametnu, lijepu i ne rospiju. I da ima ogromne sise, koje neće doživljavat. To sa sisama je bitno za stav. Teorija je as follows: kod pametne žene s malim sisama, prvo ćemo primjetit sise. kod pametne žene s velikim sisama, prvo ćemo primjetit sise. žena s malim sisama će mislit da nismo primjetili sise, te se neće trudit ispast jako pametna samo zato da joj ne gledamo sise, jer ne zna da joj gledamo sise. žena s velikim sisama će bit iritantna u pokušaju bivanja pametnom samo da joj ne gledamo sise. a sise ćemo gledat. kakove god bile. Izgledno je da će mi buduća žena bit bivša konobarica. Ta je oguglala ne buljenje u sise. A odma će me pitat kaj ću popit. |