16.09.2004., četvrtak
|
Nemojmo smatrat planinu patnje patetičnom, oh ne. Baš gledam ovog dole kaj komentira. Nije da se neću obrecnut. Oh, obrecnut ću se. Samosažaljenje? Imaš li ti E moć razumijevanja uz čitanje možda, pobogu? :D To sve kaj ja osjećam, fakat osjećam i nije mi bed. No, osobni show se isto tako događa i vrlo je interesantan k tome. Štrajk glađu je super stvar. Isto tako je interesantno da mi je otkad sam otkrio da mi puca kurac za sve te postao više manje indiferentan što se života tiče, isti zapravo vrlo dobar. Ja bi ovdje trebao otvorit posebnu sekciju za imbecile u koju bi kopirali tekst i onda dobili poantu pritiskom na gumb «molim te oh, molim dozvoli da shvatim». mislim da je to odlična ideja. Što se 6 mjesečne «ljubavi» tice. Hm. Ne tvrdim ja da je to bila ljubav. Tvrdim da me manipulativna ženetina sprejebala, a to isto radi i već prije spomenutom papku od dečka i dalje. Meni vrlo dobro da je to gotovo. Tu možda malo ego pati kak sam popušio najgluplja sranja na najgluplju spiku. Ak niš drugo, nikad me žene nisu mogle preveslat, osim u nekim dugim vezama, al to je ono, kad se već propapčiš do nivoa muzgavog metiljavca, pa ne vidiš goli kurac od sranja čim se dotična nasmješi i provali još jednu u nizu laži jer ne zna kak drugačije s uberpapkom. No, dobro. Da se jesam zaljubio, jesam. Da je tu neka uvjetno rečeno patnja prisutna, je. Zakaj ne bi bila? Pa nikad me do sad žena nije učinila ljubavnikom i to, pa da na kraju veli čuj je, niš se nije promjenilo, ali ja sam odlučila. I onda veli njemu malo drugačiju spiku koju on kao pronosi meni od nje, sav ponosan kak ju je dobil natrag. Isusti mater, to je jebeno patetično, ne ja kojem nije jasno kak je mogla sjebat 2 kita sam tak a onda se vratit prvom i nastavit mu lagat ko zadnjem magarcu. Pazi ovo. Učinila me «ljubavnikom». Ti mater. Glupavo zvuči, da. Ali ajde, neka. Možda se i ona precjenila malo, ko ce ga znat. Ak niš drugo, znam da smo se večinom jako dobro zajebavali i te situacije. Jebeš to, meni njega više žao nego mene, ipak. ja sam ipak kit koji se zapravo jako zajebava u životu, osim kad sam pred tastaturom te si dozvoljavam metat misli na virtualni papir. Oni su ti koji moraju živjet jedan s drugim svaki jebeni dan i razmišljat o tome koji je dodir, koji je pogled ili koja je riječ u momentu laž. Al to mene jebe, ja sam prošao tu fazu, doduše kratku, s istom ženetinom, tak da znam da bi jebeno krepal da se vraćam u vezu koja je mrtva i da si lažem ko pas. Ljuštura, oh. Dakle, mogu ja patit koliko želim jer kak god mi bilo, bolje mi je nego nekim drugima. A samo zato kaj primjecujem stvari te se zabavljam istima. Cak i kad sam u kurcu. Oh pobogu, kako je to moguce? |