12.09.2004., nedjelja
njena obrada...s par detalja koje zaboravih ;)
|
«Jebote, daj makni se.. « .. koda je glomazni Shrek ušao u auto, a di baš sad!? «Kaj!?» «Ma ne ti, onaj..» Frajer u motorističkom kožnjaku je stajao na dva jebena metra od auta u kojem su se karali. Ruke je držao sumnjivo ko svojih genitalija, iste su se gibale. drkao je, jebote. Dva metra ej! «Daj, reci mu nekaj, tebe će slušat..» «Ko jebote???» «Pa tip... drka... » ...smijala se... «Karamo se, otiđi, molim te» - reko je smijuć se. «Ali baš ste mi slatki, dobri ste» - oglasio se, mirnim glasom. «Pa i sebi smo dobri, al daj ono - otiđi» - sad je već pokušavao izvući glavu kroz prozor i smijao se. Jako. «Ionako samo drkam, aj pliz, može?» - pomolećivio je onaj miran glas od maloprije. «Pomaknut ću se iza drveta, nećete me ni vidjet..» «Gle, nemoj se ljutit, al sad smo te već vidjeli, i znamo da si tu!» - uzvratila je, objašnjavajući mu situaciju. «Osim toga, nebumo se više karali ak ćeš tu stajat, jebo mater!!!» - potpomogao je argumentima. Tip je tužno sjeo na svoj motor, parkiran iza drveta, i napustio područje. Nastavili su. Ona je još jednom pogledala prema drvetu, nije ga bilo. Izašli su zapalit pljugu. Tip je sjedio na motoru, 30 metara dalje, s ugašenim svjetlima. Gledao ih je kako stoje i puše, pričaju. Čekao kaj? Ganjali su ga s autom, nestao je. Sreo ju je na putu doma i trubio joj. U znak pozdrava. Kao, znaju se. Ma ševili se maloprije!! |