21.05.2004., petak
Bogat do tridesete
kak?mene to iskreno interesira. pa u našoj prekrasnoj državi ima toliko ljudi koji nemaju ni za kruh da to nije istina. sanjarimo o vlastitom stanu, minusu u banci, tim pizdarijama. ja sam moguci vlasnik 257/1114 jednog objekta. i sad, kaj? ima jedno 8 ljudi koji posjeduju 25/1114 tog objekta. ukoliko imovinsko pravni odnosi nisu rijeseni, ja nemrem prodat svoj dio, recimo. ja moram tužit nečiju godinama mrtvu babu, da bi uzeo 12/1114 situacije, ne bi li mi to etažirali il nekaj. ili se mozemo fino svi postrojit po sobi, svako na svoj kvadratni metar i odjelit se kartonom. poželjno je bit dobar s onim ciji je karton do tvojeg, ne bi li kad umre, dobio njegov metar, pa eventualno spavao u fetus položaju umjesto stojecki. sto opet izaziva zavist susobara, jer koji si ti kurac da imas dodatni karton? ukoliko umru dvojica i ostave ti svoje metre, ti vec imas 3 metra prostora za ispruzit se, sto nikako nije za podcjenit. ali kaj ako idu u L? kakav je to polozaj? ili na treci kvadrat metnes nocni ormaric? bilo bi tu puno podmetanja i svađanja, vidim ja vec. a i tko ce cekat 20 godina da umre frajer u kartonu pokraj? napustimo na trenutak sanjarenje o vlastitom kartonu i pređimo na konkretne stvari. biznis. da, BIZNIS. kaj mogu ljudi koji zapravo pojma o nicem nemaju ali imaju super ideju kak bi to funkcioniralo da oni kreiraju svemir? recimo, ja sad imam ideju u suradnji sa svojom dalmatinkom. ma hotel se kupuje jebote, i radi se internacionalno priznata skola umjetnosti. stari od frendice hoce unajmit hotel u sesvetama. halo! u sesvetama. mora da se situacija grdo promjenila, i horde turista dolaze upravo u sesvete ili je njegov plan loš. mozda nisam upucen. ma ima se fantasticnih planova, po nekima bi se i crtici mogli radit. SF filmovi b produkcije. svasta se moze s tim planovima, osim realizirat ih. kad kazem bogat, mislim na to da imas svoj stan i neki polukrepani auto. to nije bas ideja bogatstva vecine ljudi, ali eto, ja sam iz dubrave pa meni jest. sad sam u podstanarstvu i nad krevetom mi visi djevica marija sa malim kicastim isusom u narucju. oko njih su anđeli i briju nekaj. i sanjam o bogatstvu. stan, ne. onda gledas te stambene stednje. kroz 5 godina ustedis dovoljno da dignes kredit koji tvoji unuci veselo otplacuju. ukoliko imas nekakav posao na kojem mozes izdvojit mjesecnu lovu za fakin kredit. ako ti podstanarstvo i hrana ne oduzimaju previse. onda kupis taj stan pa na njega dignes hipotekarni kredit ne bi li imao sto za jesti jer ti sva lova odlazi na kredit za stan. onda i to pojedes. i tak, radis neki sitan poslic, razmisljajuc o tome kak do svog vlastitog stana. niko ti ga nece ostavit, neces nis naslijedit. nou vej. i jebe te to. i nakon kaj isfuras sve kombinacije, sve varijante, sjetis se savrsenog plana. loto! pogledas koliki je đekpot. 13 milja. a u picku. samo 13 milja. mislis si, jebote, kuca me kosta bar 4, jebiga, kad sam vec dobio na lotu, necu u stracari zivjet. auto mora bit neki dobar, to je bar 500k. ma zakaj jedan, daj bar jos tri. dobro znamo da nam treba jedan terenac kad idemo u planine, jedan kabrio da se kosa viori na vjetru i jedan za grad, manji. ali skup, nisi dovoljno bogat da bi kupovao jeftino. onda se sjetis svih siromasnih rođaka. isuse. pa nije 13 milja dovoljno. cekas da se đekpot popne, koliko se popet može i racunas si. 18 milja taman. taman bi bilo ok za sve, da bas ne potrosis u jedan dan a i da ono, milju ulozis u neki posao koji ce se vrtit da dobrobit buducih potomaka. izvlacenje je totalno razocaranje. vijesti u novinama također. jebote, baš nemaš sreće, ali nimalo. neki penzić iz vrbovca je dobio svu lovu i iz samo njemu poznatih razloga sve poklonio crkvi, sekti ili svratištu za pernate životinje. i kako ides na posao jebuc si siromasnu mater,u glavi ti se zapravo vrti samo jedna misao uz tu da je život kurva. i ta ja pobjedonosna. pomislis ju sa laganim smjeskom jer znas da si ih zapravo sjebo. "dobro da i ovaj put nisam uplatio. jer, dobio bi kurac. kao i obicno" |