14.05.2004., petak
svrsetak dana
|
jeh. tresu mi se ruke. pijem kavu pusim pljugu. zivot me nabija na kurčinu dugu super pjesmica hit napisao nekakav tekstic tamo, razmisljam o mjuzi i pseudo si djevojci. nemrem ju izbit iz glave. sjecam se kak na pocetku veze nisam bio nimalo ljubomoran. ono, jos me jebalo da zakaj nisam, da valjda nekaj sa mnom ne stima. da di je tu strast koju sam imao kao psiho u prosloj vezi? :D a sad bi dao sve da mogu bit tak kul i da me boli kurac. jebote, kak me to jebe. blue je super napisao u svom blogu. zelja, ne potreba. upravo to. kak sam to uspio zaboravit i propast do te mjere da pomjesam te dvije stvari? nemam pojma. sutra opet idem skladištarit među svoje drage kolege, covjecje ribice. među mirjane idem. gazda sutra dolazi, tome se veselim, ali baš ono, veselim. iako je veselje sakriveno velom patnje i tuge za njenim telom vidim ide mi veceras. uglavnom, sutra cu obavljat nove vesele zadatke. jebote, kak mene jebe to...ono, sto stvari mogu napravit tam i rec, al niko me nece jebat pol posto. nego, gle registrator! uuu jebote! registrator. nego, vi kaj brijete da kukam stalno. koji me kurac citate onda? a? jer vas zanima oko cega cu iduce kukat. pickice. :D bas sam frendici iso na kurac danas. ono, jebote. velim joj, znas ti kak je meni? pa ja moram zivjet sa sobom, kak tek ja sebi idem nakurac? ah, nitko ne razumije kolika je patnja moja i koliko je planina moje patnje visoka i koliko je to bolje od ravnodusnosti kojom ste zaguseni i kak bi ja zapravo trebao ic spavat ali kahva cini svoje, koliko god ja brijao da sam otporan jesam kurac otporan |