utorak, 09.12.2008.
..anđeli bez krila...
O Gospodine..koliko tuge..koliko rana..nađoh u dušama...i srcima mnogih..
..zašto to Bože..tako u prsima stiska..kako do tog dođe..
..da anđeo izgubi krila..da srce postane crno...
..ta svi smo Tvoji..i na Tvoju sliku..
..Gospodine, proničeš me svega i poznaješ,
ti znaš kada sjednem i kada ustanem,
izdaleka ti već misli moje poznaješ.
Hodam li ili ležim, sve ti vidiš,
znani su ti svi moji putovi.
Jer ti si moje stvorio bubrege,
satkao me u krilu majčinu.
Hvala ti što sam stvoren tako čudesno,
što su djela tvoja predivna.
Ps 139,1-3.13-15
Sve Ti je znano..i sve vidiš..poslušaj i ovaj vapaj..i vrati krila svojim anđelima..
da ne čame u kutku,nego da ti se vinu u zagrljaj...
Gospodin mi je svjetlost i spasenje:
koga da se bojim?
Gospodin je štit života moga:
pred kime da strepim?
Za jedno molim Gospodina,
samo to ja tražim:
da živim u Domu Gospodnjem
sve dane života svoga,
da uživam milinu Gospodnju
i Dom njegov gledam.
Moje mi srce govori: "Traži lice njegovo!"
Da, lice tvoje, o Gospodine, ja tražim.
Ne skrivaj lica svoga od mene.
Ne odbij u gnjevu slugu svoga!
Ti, Pomoći moja, nemoj me odbaciti!
I ne ostavi me, Bože, Spasitelju moj! (Ps 27,1.4.8-9)
- 23:01 -
