srijeda, 17.09.2008.

..naša mala svakidašnja čuda...21.6.2007

evo da napišem o našim malim svakidašnjim čudima..
..kad se vratim unazad 6 mjeseci..vidim da se tu puno toga izdešavalo..tj.dogodilo se mališ čuda..
..al jedno malo čudo...zbog kojeg sam i na forum..i zbog kojeg se dogodio moj obrat je moj brat josip..
..ljudi moji koju sam ja kalvariju prošla sa njim...
.kad više nisan znala šta ću i di ću..naravno tek tad mi je Bog pao na pamet..al sve ima svoje zašto...
..prisutan je Gospodin bio cilo vrime..samo ga ja nisan vidila..
..Josip je bio moja nakana gdje god bi išla..gorljivo sam ga pridavala i pridavala..molila..zazivala Isusa..
..na prvom karizmatskom susretu sam bila uvjerena da će Lončar prozvati njegovo ime...kad ono-kraj došao..i ništa...taaaakoo sam tužna bilaaa...
..pošla sam doma..sa takon tugom u srcu...tek mi se onda raspala duša..
..vapila sam Isusu-zar sam tako te uvrijedila..zar sam tako grešna bila..oprosti mi ...oprosti...stalno su mi suze navirale...a srce me stezalo...
i pitam se ja...zar je tako...kraj je..nema pomoći...
..i onda sam u busu pričala sa jednim bratom...koji je uvelike mi pomogao...utješio me..
..nakon toga sam bila na otvorenoj...slavljenje..ja zazivam i pridajem ga opet...suze se samo izlijevaju...misa..ja opet...zatim klanjanje..moje prvo klanjanje...otpala mi kolina..heh..
..ne znan šta sam više molila..govorila..zahvaljivala..zazivala..i kraj klanjanja...ja u svom svitu...sva više zamantala..kad osjetim da netko stoji isprid mene...podignem glavu..kad fra Tomislav stoji isprid mene sa Presvetim u ruci i gleda u mene...ja se skamenila...i on me prikriži s Presvetim..
..tada nisan znala što to znači..al znam sad da je to bio odgovor...na moje vapaje...ISUS me čuo!!!

..tijekom tog vrimena brat mi je bio u zatvoru...vršila sam pritisak na njega da dođe na otvorenu..i to malo čudo mi se ostvarilo..stigao je..
..imao je polaganje ruku...zatim se lipo ispovidio..slavio...bio na misi..klanjao..pričestio...Bože hvala ti..

..e..od tada nije više bio..malo me to smetalo al sam to pridala Isusu...ja sam i dalje ga oblićala...stalno mu pričala o Isusu..o mom obraćenju...on je to osjetio...

..i došao je dan..svadba...drugi brat mi se ženio...i ja i Josip sjeli u prvu klupu..kad čuda..ulazi fra Mate..okle njega..ta on je u Mostaru...mene zamal srce ne okinu...i ja pitam okle njega u Čerinu...kažu mi bio je župnik...došao samo vjenčati ...a malog čuda...ko da sam ga naručila...ko da mi je misli netko pročitao...
..kad Josip meni kaže..sestro-jel ovo onaj iz Mostara...framaši počeli pjevat..sve pjesme koje znam...srce za iskočit..koja radost..
..i Josip opet meni..sestro-pa ovo su one pjesme iz Mostara...kad ćemo opet tamo...
pa to je jedno pravo malo čudo...

i došao red na V.Goricu...eh..to bi se moglo ubrojiti pod veliko čudo..
o tome sam pisala u prošlom postu...

Šta reći na kraju...ovo je samo dio malih čuda koja su mi se desila..
..mogu reći samo..
HVALA TI ISUSE..HVALA BOŽE I DUŠE SVETI..HVALA MAJKO MARIJO..
..HVALA VAM I SLAVA DO VIJEKA..JER VELIKA MI DJELA UČINIŠTE!!