Auris

Večer je bacila veo
Skrivenosti,
U meni nedoumica
Pred novu kišu,
Hodam kroz maglu,
Očekujem susret s tobom…

Kap po kap,
Pretočih nadu
U svoje žile,
Kao ponizni sluga
Pokoravam se i
Pred onima koji dostojni
Nisu kiše ove,
Samo da te ugledam.

I od potrage silne,
A želje još veće,
I ljubav ova što sa
Svakim zvukom kiše,
Raste,
Izdižući se,
O, toliko me je izdala ta
Ljubav, a toliko velika bijaše
Da uspije u svemu tomu i
Bogovima čelo dodirnuti.

Razgrnuh tada sve
Što mi je pogled
Zaklanjao,
Od davnina,
Razgrnuh i uvidjeh
Da strah je moj,
Opravdano tinjao u meni,
Da stvoriše se iglice
Koje su pronašle moje srce,
Jer u večeri ovoj,
Ti mjesto našao si pored nje,
A meni osta kiša,
Da opere čemer,
I magla da proguta moju ljubav,
Ljubav prema tebi.
A toliko ona velika bijaše
Da uspije u svemu tomu i
Bogovima čelo dodirnuti.