|
Zadnjih dana je prilično dosadno. U pauzama između odlazaka na položaj kartamo ili lovimo ribu. Čak ni Baksuza ne gađaju dok juri Grobnikom. Ali on svejedno ne smanjuje gas nego dojuri sa polupanim manjerkama istovari nam hranu i promrmlja.. - Aaaa...navlače me kurve na opuštanje..- pa onda važno zavrti glavom-..ništa od toga.. Barba se vrti, ima crve u guzici, prenemaže se..kao dosadno mu, ide mu na živce ova vukojebina i svi mi, i ova tišina ...i naše glupe šale..uhvatila ga opet nostalgija.. Jablan se izvalio na kauču ..čita neke novine i zvižduka pa pomalo prati Barbinu nervozu i svako malo se potiho cereka i provocira..kao za sebe - meni onaj Zagreb baš ukurcu grad.. želi Barbu malo navuć na svađu ..dosadno je i njemu pa se okreće prema meni.. - ja sam čuo da je Barba imo koku..gore u Zagrebu...jednom.. - i ja sam čuo...ali to nije provjereno.. - ma imo je stoposto... Barba se ne da navuć...zijeva, zaklopio je oči..i mrmlja nešto nerazumljivo...neda mu se sad s Jablanom natezat, nije mu gušt, inače bi slušali tirade o njegovim purgericama koje sigurno još uzdišu za njim a sve začinjeno sa udivljenjem.. - to su cure...sređene, namirisane, a kad pričaju ko da im med teče iz usta, a koža meka ko baršun... - jooj ...daj Barba ne seri.. - lažeš brate ko pas... on se ne osvrće pa veze ko da je u transu.. - ...pa onda fino Ilicom..gore-dole...noge same idu..pa na cugu..pa u kazalište...plesnjak..-uvija se u bokovima dok Jablan piska od smijeha - ...čaga...ovo-ono.. - šta'š ti u kazalištu majke ti... On se ne obazire, ozbiljan je, napravi gestu kao da čvokom skida muhu sa šlica.. - nije to za seljačine..nije... Ali danas nije od volje, još se malo vrti, oblači jaknu i mrmlja.. - Idem malo kod Jajčana na poker. Dobili su plaću pa ide tata malo da ih presvuče.. Barba kad se vratio iz Zagreba nije znao uopće kockat, nikakvu kartašku igru čak ni belu koju je znalo i malo dijete i koju su studenti donijeli iz Zagreba. Kad smo ga pitali kako to on ne zna kartat belu i kakav je on to šatro zagrepčanin, on se superiorno pravdao.. - pa nisam ja visio po birtijama na Remizi ko neki....ja sam urbani dečko, kazalište, fakultet, kavice s trebicama i to.. Pa bi onda napravio prezrivu facu i pogledao prema nama.. - Al' ovdje sam se morao spustit na malo nižu razinu..kaj ne dečki.. Brzo se navukao na sve moguće kartaške igre, igrao je za novac i u pravilu gubio jer nije imao pojma o kockanju, mogo si ga izblefirat ko malo dijete, navuć ga na štos, čisti amater, laka roba za iskusne kockare kakvih je na terenu bilo ko kusih pasa...i koji su se sprdali.. - jel' Barba dobio plaću da si malo popravimo budžet.. Al' on nije odustajao, redovno bi kockao i redovno bi gubio. Al nije se puno uzbuđivao zbog toga.. - To ih tata samo navlači...na kraju se mrtvi broje.. - Bolje ti je okani se toga..nije to za tebe.. - Spremite mi doček...vraćam se pun ko brod.. - A i to čudo da vidimo... Barba odlazi...zijevamo, ubija nas dosada, već smo dva tjedna tu i željno čekamo smjenu. Dan se pretvorio u godinu. Živac se zadubio u neke novine, on sve podnosi ladno.. - Evo piše u novinama da se Hrvatska država začela na nekom zasjedanju ZAVNOH-a u nekom Topuskom - ..bogati.. - ..sereš.. - piše...latinicom.. - pa joj trebalo pedeset godina da se rodi.. - nije onda ni čudo da čedo tako nakazno izgleda.. - ..baš.. - ..i veliš začela se.. - ..sto čuda... Jablan se smije i lupa se po čelu.. - O jebem te živote... Izlazimo vani..red nas je da idemo na jedinicu...to je položaj odmah ispod kuća s lijeve strane ceste odmah ispod zavoja koji muslimani pokrivaju snajperima i mjesto gdje Baksuz izvodi svoj šou kad doveze hranu. Zavoj je opasno mjesto i ne idemo preko njega. Jedinica je ustvari velika klesarska radionica koja se nalazi na jednom omanjem platou tik nad jezerom i u miru je idealno mjesto za opuštanje i užitak. Sa svih strana strme planine a dole ispod lijeno se vuče jezero u svojoj zelenkastoj boji. Veličanstvena slika. Fora je u tome da treba doći s drugu stranu ceste a da izbjegneš snajpere koji su naštimani na zavoj koji dijeli kuće od radnje. Sami položaj je dobro zaštićen velikim strojevima i još veći kamenim blokovima koji su tu ostali i služe kao idealni grudobrani koji štite od pogleda sa druge strane. Zato idemo zaobilaznim putem spuštamo se tik do jezera i prilazimo položaju iza leđa...duže traje, napornije je ali zdravije. svi se toga pridržavamo, svi to znaju i svak bude upozoren da se ne zajebaje ali Stipura je danas lijen..neda mu se kružiti oko položaja, zamorno mu je to, on je malo teži i usporeniji i idealna je meta...izbijamo mu tu ludost iz glave.. - Stipura nemoj se zajebavat..nanit će te..pa štaš' onda.. - naštimani su jebote..samo čekaju.. - jesi lud.. On se gega i lijeno razvlači.. - kad bi se tako skidalo..niko živ ne bi osto'...pet koraka i eto me u radnji..ajte vi okolo..mlađi ste.. - a jebi me..ako te nanese..na mene ne računaj.. - šta izazivaš koji kurac.. On šuti, gleda nas onim dubokim plavim očima i odgega se.. - naniće ga..samo gledaj.. - možda i neće.. - je li poludio..šta mu je danas.. - puko izgleda.. - otšerafio Stipura.. Gledamo ga..malo zastaje kod zavoja..onda se malo poguri...i prelazi zavoj..malo zastane, kao gleda u pravcu šume, već je pri kraju zavoja...onda začujemo tupi prasak kao kad se otčepi uzmućano pivo i gledamo Stipuru kako pada.. - O jebem ti budalu.. - nanese ga balija.. - u pičku materinu..u pičku materinu.. skačemo ko opareni, ne znamo šta bi..Stipura zavija od bolova valja se po zavoju..dokotrljao se ponovo na sred ceste, urliče ko da ga kolju.. - strefilo ga u u nogu.. - u kost izgleda.. - ajmo..nemožemo ga...šta ćemo sad..ko će..ajmo Jablane.. - ko ga jebe..dobio je šta je tražio.. - ne seri..ajmo.. - čekaj..mogu ga sad skinut da 'oće..čekaju da mu neko dođe pomoć.... - skinuće i nas.. - aupičkumaterinu.. - ajmo dvojica.. - zovi gore tenk nek roka po kamenolomu.. - pokvaren je upičku materinu..rokat će s kurcom.. - zovi minobacače..nek udaraju krvnički.. - kakva korist..sad..dok se naštimaju.. - naštimani su na kamenolom..zovi.. Živac otrči na vezu...mi dahćemo...čekamo i stvarno za par trenutaka čujemo granate kako zuje preko naših glava i za čas tutnji oko kamenoloma...mi istrčavamo na cestu hvatamo Stipuru za ruke, noge, vučemo ga krvnički, on urla od bolova, oko nas psiču meci, rikošetiraju se od asfalta, saginjemo se instiktivno, psujemo, vičemo, vučemo teško tijelo kao neku ogromnu krpu, krvavi trag ostaje na užarenom asfaltu, sve huči oko nas, brda i planine kao da je i jezero podivljalo ili nam se to pričinjava od jeke granata i šuma u našim ušima, Stipurinih krikova i naših psovki..kao da smo iz one dosadne tišine upali u žrvanj koji nas melje ko ogromni mlinski kamen zrnevlje. Dolijeće Baksuz..trpamo Stipuru u auto..još psujemo, hvatamo zrak i kolutamo očima...Baksuz zatvara auto uz tresak, salutira nam, vrti auto ko igračku i odjuri.. Šutimo i još dugo ne možemo doć sebi.. |
| listopad, 2005 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv